Nova Evropa

Чтибфуепоб гахунка, Оибо vremena frebalo је da protekne dok se nije došlo do stvaranja jačih aglomeracija na relativno malom prostoru, u vida gradova, koji daju jedan viši oblik društvene organizacije, Ako se oblik ljudske naseobine rezullira iz oblika privrede, to i grad predstavlja logično zamenjivanje zemljoradnje novim privrednim oblicima; inače se nje= боуа pojava ne bi mogla objasniti, U čemu se sastoje ovi novi privredni oblici? Postepeno usavršavanje sredstava za proizvodnju {zemlje, alata, i i, d.), praćeno mmnogostrukim promenama u načinu obavljanja društvenog života uopšte, odvelo je obrazovanju naročitih društvenih redova koji su počeli da se sve jače izdvajaju od zemljoradnje, Trebalo je osloboditi čoveka pune zavisnosti prema agrikulturi, učiniti 6a za nov red stvari socijalno mogućim, i ekonomski potrebnim, stvaranjem jedne nove privredne osnove) života, dal bi se na taj način, a uz stalno povećavanje broja ljudi, čije su društvene funkcije dobijale sasvim drugi karakter, došlo do prvobitnog gradskog stanovništva, Obrazovanje gradova u Srednjem Veku pruža mnogo dragocenih primera za objašnjenje ove teme, Postepeno savladjivanje isključivo agrarnog života stvara prvu mogućnost za pojavu gradova Srednjeg Veka, Neprestano usavršavanje sredstava proizvodnje prouzrokovalo je sve jaču pofrebu podele rada, i imalo za prirodnu posledicu da se pojedine grane zanata i radinosti uopšte odvoje od ostalog stanovništva, Pored zanata istupa i trgovina, koja na sebi svojstven, tradicijonalan, način iraži nova firžišta, omogućava jaču razmenu dobara, i time daje podstreka za intenzivniju proizvodnju, Taj prvi perijod novog razvitka mi ne smemo sebi predstaviti kao savršenu trgovinu ili zanate, niti ove privredne grane možemo zamisliti u većim razmerama, Sve to malazimo tek docnije, Nego treba računati sa potrebama, pre svedđa, kneževa i njihovih svita, zatim plemstva raznih rodova, plemičske vojske, crkve, i t, d.,, Za sve ove gospodarske klase trebalo je, pored agrarnih, stvarati i najraznovrsnije zanatsko-umetničke proiz vode, pri čemu je ne manje doprinela i poznata težnja plemstva za Što većim luksuzom, Nije slučajno da se u to prvo vreme pojavljuju i napreduju najače baš oni zanati koji su odgovarali potrebama vlasničkih klasa toga doba (kao: prerada koža i me{fala, zatim tkačka i naročito kovačka radinost). Van svake je sumnje, da su se ovi poslovi u mnogo slučajeva obavljali u plemićskim zamkovima i manastirima u cilju prvenstvenog zadovoljavanja svojih ličnih potreba, dok se postepeno nisu obrazovala naročita mesta na kojima se je vršila razmena ili prodaja proizvoda, Ža te svrhe morala se je tražiti od crkve ili teudalnih gospodara naročita dozvola, a u mnogo slučajeva za ке изјибе davati i izvesne naknade. Na taj naćin obrazovana

20