Nova Evropa

tako našli pokrića za kamate na iznose koji služe kao rezerva. Eto u tom momentu treba tražiti dobar deo uzroka zašto kamatnjak na dugovanja nije u istom srazmeru snižen kao i kamatfnjak na uloške,

____Da je opreznost movčanih zavoda mnamestu, vidimo iz 81fuacije baš poslednjih dana, O velikim gotovinama nema odjedared više ni govora, } mnogi novčani zavodi koji su raspolagali letos desecima milijona raspolažu danas jedva sa nekoliko milijona, Uzrok toj ponovnoj, iako netoliko intenzivnoj, napetosti novčanog tržišta, leži — po sudu mnogih — u tome, što je dinar već duže vremena stabilizovan, pa su izostale spekudativne kupovine od strane inozemstva, a iznosi koji su bili tu upotrebljeni su za finansiranje jednog dela пабеба izvoza. Ali, bar deo uzroka treba tražiti svakako u tome, što je s jeseni kod svih agrarnih država — radi finansiranja žetve situacija na novčanom tržištu znaino kritičnija, dok je s proleća i u leto redovno povoljnija, Prema tome, ova Je napetost prolazna, i za nekoliko meseca će opet da popusti, pogotovo ako ulošci na knjižice i na tekuće račune budu i dalje znatno priticali, A kako ovim iznosima novčani zavodi mogu obično duže da raspolažu, to ih mogu stavljati i na raspoloženje privredi, čime će se doprineti snižavanju kamatnjaka i za dugovanja, tako da možemo očekivati na proleće i za dugovanja kamatnjak od oko 10 do 12% (naravno samo za prvorazredne firme), čime će onda i kreditna kriza znatno popustiti,

Рт, Торо Belin.

Белешке. „Institut de France“ y Ilapmsy.,

И ове године, као сваке досад, од постанка славне Франпуске Академије, састали су се 25, октобра, на свечану седницу под куполом, чланови Института, и изабрали су себи другове на упражњена места. Хоћемо том приликом да освежимо у сећању наших читалаца податке о постанку и организацији ове установе, најчувеније своје врсте на свету, изводом из предавања члана Института, Г, Лакур-Гајеа, одржаног у Институту 10, фебруара т, гг, а отштампаног у часопису „Та геуше топафаје“ (од 15. јула 1925) под насловом „Зош5 ја Сопроје".

Кардинал Мазарен (који је умро 9. марта. 1661) оставио је легат од два милијона ливара, да се подигне колеж за 60 питомаца, Главни извршилац његове опоруке Колбер "(СоЉет) поверио је градњу тога колежа тадањем великом

441