Nova Evropa

Учиниће се нескромно, да један незнани Србин долази пред Енглезе да каже шта мисли данас и шта је раније мислио о женском праву гласа и о британским женама. Међутим, у ствари, ја говорим пре свега безлично, као један од многих у чијим су се уверењима извршиле сличне промене,.. После свега оног што сам видео, изгледа ми да се не могу смирити док не учиним оно мало што до мене стоји да =пророк у туђој земљи! — допринесем сазнању које овде ионако сазрева: шта имају Британци у својим женама.

Зацело се још свако сећа шта је слушао или читао о српском повлачењу преко Албаније и Црне Горе пред навалом непријатеља са свих страна, У оној великој несрећи, ја сам имао срећу да будем стално с Енглескињама, и да их пратим од Крагујевца, у српу Шумадије, до Сан-Џовани-диМедуа на Јадранском Мору. Ми смо тај пут прешли за неких седам недеља, под врло тешким околностима и добрим делом пешице. Гледајући те жене, и посматрајући их — уколико је тада било човеку до посматрања — у свим критичним тренуцима тога путовања; видећи их, где газе сатима посред воде и блата или преко снежних кланаца, како лежу да отпочину под ведрим небом или кишним небом на тврдој земљи, како једу хлеб мешен из мало брашна и из више земље, или како уопште немају шта да једу, како посустају и малаксавају па се опет дижу и иду даље, и видећи их — изнад свега — како су при свем том добре воље и без речи тужбе на уснама, ја сам им се дивио. Дивио сам се свом снагом за дивљење која ми је била преостала у оним приликама. Истина је, додуше, да су Енглескиње које су ишле самном биле нарочито одабране по храбрости и по способности; оне су заостале иза осталих са жељом да до краја буду од користи рањеницима. Велики део чланова британских мисија, међутим, остао је био уопште у Србији под непријатељем, са српским рањеницима, и тешко је рећи; за што је било потребно имати више одважности, за остајање под непријатељем или за повлачење кроз албанске планине,

Држање жена које су остале самном, сваке поједине и без изузетка, било је сјајно и изнад сваке хвале, за све време повлачења. Имајући пуно могућности да правим пореБења у држању сваке врсте војске и грађанског становништва при повлачењу, према приликама у којима су се налазили, не оклевам ни часа да изрекнем суд, да су се енглеске жене држале боље него ико, и боље него сви мушки, По издржљивости, оне су биле равне српском војнику-пешаку, који је, изгубивши своју јединицу, имао да тражи сам свој пут и свој хлеб онде где није било пута и где није било хлеба, По моралу — по душевној снази —, њима није нико био раван, Покрај нас би пролазили српски официри на коњима,

479