Nova Evropa

„иде чак тако далеко да понавља крилатицу о „ампутацији“

коју је први пок, Стојан Протић бацио у свет. Ми држимо да, на делу, ни пок. Протић ни Г. Љуб. Стојановић не би били толико категорични, и не би тако лака срца заузели став Александра Великога пред гордијским чвором — : да „српско“ и „хрватско“ питање решавају замахом мача! Ми се, наравно, не можемо у томе, ни на речи, сложити с њима. Факат, да чвор није био тако замршен, да је било довољно само мало више стрпљења, и још нешто друго него стрпљења, одржава нас у уверењу да је теза Г. Љуб. Стојановића била погрешна: „Хрватско питање" није било кируршки проблем —, довољна је била, како смо видели, и медицина, мало горка додуше, али ублажена одмах кашиком меда,.,

Што се нас тиче, ми сматрамо да неко нарочито питање о улози Срба уопште не постоји, исто као што за нас није никад постојало ни т, зв. „Хрватско питање“, бар не у облику и са значењем које су му придавали. О улози Срба као племена могло се говорити пре Светскога Рата, кад су делови

наше народне целине били раздвојени и распарчани, негде у "својим негде пол туђим државама. О) томе се могло говорити

у доба пре 1912, кад је н милосрдно истребљивани живаљ наш у Старој Србији вапио за брзом помоћу; могло се у доба пре 1914, када су у Србију, као највећег слободног представника Јужних Словена, полагали наде потиштени Србохрвати и Словенци, — јер је она тад била једина светлост „на видику целом“. Ослобођењем и уједињењем скоро свих Јужних Словена, Србија, као таква, завршила је своје. Исто онако каоу Италији Пијемонт после 1870, — нико жив данас у Италији не говори више о некој специјалној улози Џијемонтеза. Чак и кад би се питање Истре и Задра постављало за нашу др жаву на исти начин као пре 1912 питање Старе Србије за краљевину Србију, Срби ни онда не би имали неку посебну улогу, будући да би у пречишћавању тога спора учествовали равном мером сви делови нашег народа, заједницом живљења

ти тежња срасли уједно. Српско племе, као целина, рекло је

коначно своју реч, и као посебна јединка нема више шта да каже, пошто је нестало у општијем од себе. Стога се не може више говорити о Србима и о Хрватима као јединкама које би биле независне једна од друге, — јер ко би могао са си-

турношћу да одреди и каже где се свршавају једни а почињу

други 7 =, него само о напредним или конзервативним

„струјама у нашој земљи, и диференцирање се може и треба "да врши само према политичким и социјалним схватањима по„јединаца и група. Према томе, улога Срба, или тачније улога. "напредних Срба, савршено је истоветна са улогом напредиих „Хрвата и Словенаца. | ·

550