Nova Evropa

jednom. predgradju Zagreba, Najzad se i fo govorilo, da već odavna ima ambiciju da učestvuje u vladi, Videći dakle da politika pasivne rezistencije ne pomaže, on se odlučio da posluša savet svojih prijatelja u Londonu. Tako se otprilike govorilo i u Beogradu i u Zagrebu aprila 1925; a u julu se onda to i desilo: Radić je ušao u vladu, »Ali, može ko zapitati: kako to da je Pašić pristao da se pogadja sa svojim starim neprijateljem? Objašnjenje ovoga leži, · kako izgleda, u samoj političkoj situaciji Jugoslavije. Tamo je, kao uostalom i na mnogim drugim mestima, politika profesija i igra: oni koji su vani hteli bi unutra, a oni koji su unutri hteli bi da ostanu gde su: Pašić je na vladi već od dugo vremena, pa ima mnoge neprijatelje, A u velikom su broju u Beogradu oni koji bi hteli da dodju na vlast. Izbori od 1925, iako su doterivani u prilog Pašiću, dali su mu većinu samo od sedam poslanika. Bilo mu je potrebno da ojača svoj položaj, pa je sasvim prirodno da je najradije primio Rad:ćevu grupu, kao najveću, To je, što se kaže, politička trgovina. Sadašnja koalicija pred„stavlja većinu Hrvata i većinu Srba, pa bi se odista moglo reći, da Jugoslavija ima danas pravu narodnu vladu. U Hrvatskoj, opozicija Radiću, faktor s kojim se ima računati, jeste Hrvatska Zajednica, u kojoj se nalazi većina hrvatske inteligencije, U Srbiji, protivnici Pašićevi su poglavito Davidov:ćevi demokrati, koji imaju najviše izgleda u nat:canju s radikalima,« Onda govori prof, Šmit još o Pašiću kao političaru i vodji, pa prelazi na ekonomski položaj u Jugoslaviji, posle čega se ·otvara kratka diskusija, pri kojoj konstatuje na kraju predsedavajući, da celokupni utisak u pogledu Jugoslavije govori jasno u prilog gledišta, da je onde zasad rešen najakutniji politički problem, ili bar da je došlo do kompromisa, Nato je uzeo reč G. A. Ćipiko, i izneo je pred onaj strani svet svoje poznato anti-jugoslovensko fašističko gledište u pogledu srpsko-hrvat„skog pitanja (da će se Italija i Srbija uvek sporazumeti, ali da će teško ići sa Hrvatima i Slovencima, »koji imaju menfalitet prošlog hapsburškog režima, i koje je austrijska politika mazila upravo od godine 1866«), sa polaznom tačkom {i prozirnom #епдепсот), да su Hrvati na nepravdi oteli i pohrvaiili talijansku Dalmacijul!,,, Za ovaj pokušaj fašističke propagande, koja operiše starim svojim argumentom o »smrinoj mržnji izmedju Srba i Hrvata«, otklonio je prof, Šmit odgovornost, i prepustio ju je »grofu« Ćipiku još na početku Konferencije, govoreći o opštem položaju u Evropi posle Svetskog Rata, te ističući da, u grupi velikih sila koje su bile saveznici u Ratu, samo jedna država ima pravih političkih briga, dok su u ostalima problemi poglavito ekonomske prirode: »Fašistička vlada znači pravi politički problem, — ali budući da je grof Ćipiko

548