Nova Evropa

bivše Monarhije,i poimence Hrvatske, Šteta što G, Pribićević nije татије došao do tog jasnog saznanja, i što. da. nije otvoreno ispovedao; možda bi zauzdao bio malo. oslobodilački zamos na jednoj strani, i možda bi zadržao bio, na drugoj strani, Hrvate i Dra, Lorkovića da se ne otudjuju sve više, pa bismo mi, pravi Jugosloveni, imali bolji položaj i bili bliže cilju nego što smo danas, skupa s njime i njegovim društvom, Pretpostavka je, naravno, da realno i dobro shvaćemo marodno jedinstvo mora počivati na apsolutnoj jednakosti i ravnopravnosti svih marodnih delova i svih krajeva, Da je u Lorkovićevoj duši dejstvova:o pozitivan, pravi, mstinkt, kada je — kao rodjeni Hrvat a uvereni Jugosloven — zebao pri pomisli, da Srbi opijeni pobedom mogu zaskočiti Hrvate, te pomeriti osnovu jedistva, to je majbolje dokazao sam Pribićević, svojim držamjem i svojom politikom dok je bio na vlasti; jer, ma šta om sada govorio, ne može nas više razuveriti da je njegovo jugoslovenstvo bilo prevagnulo na srpsku stranu, Da nije tako, zašto bismo se mi razišli s njim, koji smo bili oduvek integralni Jugosloveni i kojima to niko ne može osporiti, Lorković Je okusio bio i suviše praktičnu dnevnu politiku, kao i toliki drugi, a da bi se zaustavio ma našoj liniji i odupro svakom separaitističkom iskušenju, Ali, mora se priznati, da je njegov položaj bio jedinstveno težak, upravo tragičan,

Na srpskoj strani, i naročito u Srbiji, imteligencija nije nikad gubila dodira s narodom; ili bolje, obnavljajući se neposredno iz naroda, ona je ostajala s njime u vezi i socijalno i politički, Sasvim drulkče stoji stvar s miteligencijom u Hrvatskoj: ona se oduvek delila od naroda kao ulje od vođe; plemenitaši i kapnfaši, i gradski i seoski, misu imali, i nisu hteli da imaju, ništa zajednički sa wseljakom, I više: hrvatskome »mužu« bio je »gospon« prirodni meprijatelj, i uspeh Stepana Radića ima se protumačiti poglavito baš ovim momentom; što је оп zašao medju seljake, prvi od inteligencije, i što je pomogao, i pobunio još više, seljake »proti gospodi«, Malo bolje bilo je u Bosni i Dalmaciji, gde je ostajalo na pokušajima da se intelektualci približe seljaku (Dr, Smodlaka), Uvidjajući ovo, i osećajući koliko je slab položaj i uticaj inteligencije u narodu koji je preko 80% seljak, a u dobu demokratije i opšteg izbornog prava, kad broj birača odlučuje vodjstvo i mandate, Dr, Lorković smatrao je svojom prvom dužnošću da istraje na teškome mestu, da pomogne toj inteligenciji iz koje je i sam izišao da se na bilo koji mačin alirmiše, da potraži vezu sa seljaštvom, te da zajedmo čuvaju i brane igrožemu ravnopravnost svoje domovine naspram ostalih delova naroda koji udjoše u novu državnu zajednicu, Pritom je, bez redovne obnove iz seljačkih masa, njegovo buržujsko društvo bilo sterilno i teško pokretno, što je tražilo još više napora i podsticalo na veću požrtvovnost, Borba

je bila i odviše mučna i teška a da bi je jedan čovek, ma i naj-

133