Nova Evropa
slične efekte, kako na živim bićima tako i na metalima, — neki razdražujući ih, meki parališući ih, a neki ubijajući ih, Neki otrovi u stanju su ubiti metale, tako da oni mikada više ne mogu beležiti ikakve promene na galvanomefru, dok, medjuшта, ако se protiv-otrovi podnesu na vreme, život im se može povratiti, Isti ovakvi rezultati mogu se dobiti i sa biljkama,
Nauka je dalje dokazala, da metali pokazuju znake uspavanmosti, mogu se ubiti, izražavaju ukočenost, ravnodušnost, zamorenost, lenjivost, budnoću, mogu se podstaći ma aktivnost, mogu se nadražiti, ojačati ili oslabiti, pate od velike hladnoće i foplote, mogu se uspavati drogama ili opiti, kao i da na razne metale različite droge utiču isto onako kao i na ljude i Žživotmje, Parče gvoždja, pod uticajem otrova, pokazuje sve znake trovanja i smrti, kao i materija živih biča; ako se, pak, protivotrov primese na vreme, povratak života nastupiće postepeno Као 1 Код петуа, А ipak, kod uginuća metala, uginuće je samo metala kao metala, dok atomi i principi iz kojih se metal sastoji i dalje žive, i dalje dejstvuju, isto onako kao što to čine i kod čovečjeg tela makon smrti; jer, iako je čovek prestao živeti, delići iz kojih se je mjegovo felo sastojalo i dalje produžuju svoju aktivnost, ali tada u pravcu rastvaranja umesto u pravcu ranije konstrukcije,
Nauka se večito suočava sa problemima evolucije: novi oblici života niču iz anorganskih tela, ovi se dele na sve manje i manje oblike, i najzad se gube sa domaka opažanja, — ali u šta? Ako je, dakle, život očevidam u grupama sastavljenim od takvih malih oblika, tada je on neizbežan i u samim tim malim oblicima, — jer Život ne može proisteći iz mrtvila, A ako bi mrtvila bilo u svim tim delićima, tada teorija o životu mora pasti, Stoga smo primorani, u istraživanju esencije Života, da potražimo izlaza iznad forama i oblika, t, j. da ih razdelimo na njihove sastavne delove, i tada da ispitamo same te delove o
,
pojavama Života,
Sva materija, koja pod uticajem kohezije obrazuje masu
koju poznajemo, sastoji se iz malih delića, zvanih mole kila. Svaki molekil deljiv je dalje na svoje prvobitne elemente atome, Dakle, sve mase materije sastoje se od agregata molekila, koji se s pomoću zakona atrakcije uzajamno drže, Kohezija, dakle, nije samo jedan običan mehanički zakon, već je naprotiv izraz Života, koji se kod molekila ogleda u vidu pri- · vlačnosti ili odbijanja, Zanimljivi su primeri ljubavi i mržnje — privlačenja i odbijanja — kod atoma, lIzvesni atomi, čim dodju u dodir jedni s drugima, stvaraju udruženja — jedinjena, t, j, obrazuju molekile izvesne supstancije, Ali u svojim udružemjima, atomi ipak ne gube svoju individualnost, jer ih je moguće u svako doba ponovo rastaviti i ujediniti s drugim. ato-
207