Nova Evropa

mladih ljudi, dojučerašnjih djak4, raznih škola i pravaca, i raznorodnih talenata, pa napravili grafičku izložbu, izložili one svoje crteže i male radove koje su dovzršili otkako su formalno napustili školu, dok stvarno još uče i pokušavaju, i muče se da prokrče puta sebi i svojim težnjama, opsednuti još uvek tudjim uticajima, bijući s njima ljuti boj i podležući im još uvek, Nije zanimljiv rezultat, uspeh njihove borbe, zanimljiva je sama borba, — njihov lepi napor da pošteno svrše svoj zadatak, Svaki od njih zna, svestan je tođa, da mora naučiti da crta, pre nego što ide dalje; čak i vajar [Augustinčić} uči raditi kredom i ugljenom i tušom, i to nesamo radi vežbe, već i s ambicijom samostalnog izvodjenja ideje. To znači, u stvari, sistematski početak naše grafike, i uopšte naše likovne umetnosti, Jer dosad, maši su se umefnici već radjali Као »geniji«, svi od reda, jer je svaki dopuštao sebi odmah da rešava centralne probleme umetnosti ; zato smo i imali tolike talente ponešene pa upuštene, od kojih su nam ostali radovi i spomenici sa kojima ne znamo šta da počnemo,

Drugo je pitanje, da li je trebalo da ova šestorica mladih umetnika izlože ove svoje napore i radove, da li su ih dobro odabrali za izlaganje {mi, naprimer, držimo, da bi utisak cele izložbe bio kudikamo povoljnij, da su meke stvari izostale), i da li su ih uopšte dobro izložili, Privatna soba, ili atelijer kojeg od umetnika, bilo bi — za naš ukus — mnogo prikladnija sredina za ovaku manifestaciju umetnosti, nego javna trgovina u Ici; osim alko se htelo i ovom prilikom pokazati, koliko naše poratne ćifte, koji se hvastaju kulturom, nemaju smisla za umeinost ni kada im ova izidje ususret do njihova ćepenka ili korza,

TH, Izložba francuske grafike XVII i XVIII veka.

Bojimo se stoga, da ni izložba francuske grafike XVII i XVIII veka, koju priredjuje zvanična francuska kulturna propaganda (»L' association francaise d' expansion et d' echanges artistiques«), uz pripomoć domaćih ljubitelja umetnosti ili stručnih udruženja (u Beogradu »Cvete Zuzorić«, u Zagrebu : Grafičke Zbirke Sveučilišne Kmnjižnice, Udruženja Jugoslovenskih Likovnih Umetnika, i Francuskog Instituta), neće naići na omaj odziv koji zaslužuje, Vidimo, da ovu izložbu u Beogradu nije posetilo ni 300 ljudi; da li će oduševljeni Lunačekovi feljtoni u »Obzoru« povisiti znatno broj posetilaca ovih klasičnih gravura (doduše, većinom mu poznijim ofiscima) u zagrebačkom Umetničkom Paviljonu, to je pitanje na koje ne bismo mogli dati pouzdana odgovora, Svakako bismo imali jednu neskromnu želju u vezi s ovom izložbom, a ta je: kad bi se mogla doneti iz PFramcuske i neka, ma i manje skupo-

218