Nova Evropa

врата" (којих је од 1725, од смрти Петра Великог, до 1852 било неколико). Та стогодишњица одјекнула је на много страна. У самој Русији она је прослављена свечаностима, публикацијама, предавањима, и издавањем јубиларних поштанских марака; осим тога издате су неке нове радње о том покрету "и ван Русије, од стране руских емиграната и других писаца, па је и код нас у Југославији о томе писано по часописима и листовима.

Међу овим јубиларним публикацијама о Декембристима, у Русији и ван ње, заслужује несумњиво највећу пажњу прва свеска издања Руских Државних Архива под насловом „Побуна Декембриста. Грађа, свеска !“, у којој налазимо — уз уводни чланак уредника читаве збирке, московског Комесара. Просвете проф. М. Н. Покровског, познатог аутора марксистичке „Руске Историје", — одлично објављена акта неколицине оригиналних претреса споменуте Истражне Комисије највећим делом противу виђенијих чланова такозване Северне Гране покрета, Одломци, већи или мањи, тих докумената били су и раније донекле познати; али ова грађа големе вредности излази овде први пут у целини, и то у једном узорном критичком издању. Иза прве свеске следиће друге, и како изгледа биће их 12, све на основу оригиналних докумената која се чувају у Државним Архивима, Када издање буде готово, оно ће, скупа са већ објављеним многобројним мемоарима савременика, поименце пак самих Декембриста, пружити потпуну слику овог покрета,

Да пређемо сада на карактеристику и преглед садржине свеске која је пред нама“), а из које ћемо донети и истакнути неколика важнија места.

У овој свесци „Грађе" налазимо, дакле, пре свега споменути увод главног уредника, којим се — цитирајући речи самог Љењина — одаје поштовање сени Декембриста. Затим долази чланак о истрази над Декембристима опет из пера уредника Покровског, и његова објашњења, чисто и уско стручна, о врсти докумената, те најзад и сами документи, т, ј. сва акта по истрази противу „злочинаца“ који су припадали „Северном Тајном Друштву", поименце противу гардијских пуковника кнеза Сергија Трубецког, несрећног револуцијонарног „диктатора“, испитаног на дан 14, децембра, којега је Суд доцније ставио на чело свих 116 криваца који нису кажњени смрћу, и политичког песника Риљејева, који је био обешен, те кнеза Еугена Обољенског, једног од вођа Северног Друштва, и Никите Муравјова, најбољег теоретичара и аутора Уставног Пројекта за Русију примљена у том

*) „Центрархив. Восстанив Декабристов. Материалђ том Т« Државно издање. Москва — ЈЊењинград. 1925. ХХ -- 540 стр. + 4 прилога (фотог графије оригиналних докуменала).

220