Nova Evropa

О. Владар аутократски, или самовољан, јесте онај који држи земљу по својој вољи, непризнајући власти разума, нити закона Божјих и људских, него без разлога по своме ћефу влада ,. .“ И онда ту следи даља историјска и правна анализа. аутократије, коју свуда „сматрају безумљем и безакоњем", те која је у Русији заменила праведну народну владавину и Управу Већа, која је пропала са доласком Татара, „Разговор“ се завршава следећим „питањем“ и „одговором“; „Зашто ово зло (аутократија) није окончано са владавином Татара 2" „Традиције ропства и оријенталски појмови покорише њих (Русе) оружјем и задаше још више зла Русији, Народ који је стрпљиво примао јарам канова, на исти начин трпео је и власт московских кнежева, који су у свему подражавали овим тиранима.“ Ту видимо и нарочиту концепцију руске историје, веома далеку од званичне, створене у ХУШ столећу и сјајно изложене од савременика Декембриста знаменитог историчара и идеолога назадњаштва Карамзина. Лако је разумети, да је цар Никола, коме је Истражни Одбор поднео овај „Разговор“ у оригиналу, дао израза своме негодовању француским речима; „ОчеПе 1и!апџе!" — Са пројектом Манифеста народу у име Сената улазимо већ у оне догађаје који су сачињавали само језгро устанка Декембриста. „Спаси Господе људе Твоје", тако почиње тај пројекат, „и благослови достојаније Твоје!" Онда следе као програмске тачке: 1) укинуће Владе; 2) постављање нове привремене владе, док се не изабере стална од стране Скупштине; 3) слобода штампе са укидањем цензуре; 4) слобода свију вероисповести, 5) укидање права својине на људе; 6) једнакост свију сталежа пред законом; 7) приступачност свију звања свакоме, служба и занимања за све грађане без разлике; 8) укидање главарине, пореза на главу (овај је порез најстрашније притискивао прост пук); 9) укидање монопола; 10) укидање рекрутовања и војних колонија; 11 и 12) смањење рока службе војницима и ослобођење оних који су одслужили 15 година; 13) самоуправе и темељне промене локалне администрације; 14 и 15) јавност суђења и суд пороте,

У очи експлозије, 14. децембра, завереници су грозничаво претресали догађаје и гласове, и спремали су се да искористе ситуацију повољну за револуцијонарну акцију („Нема Цара!"). Али није било много реда у њиховим већањима. To се јасно разабире и из следећег исказа кнеза Обољенског: „Кад би наша већања била така да се нешто одлучује већином гласова, онда би сваки члан излагао своје мишљеље, промисливши прво све што има да каже; али се при нашим већањима често говорило једно мислећи о другом, Или, будући заузет неком мишљу или разговором, одједаред чујеш да те питају нешто сасвим десето, што управо ниси добро ни схватио, те

224