Nova Evropa

Мсбепсо Кагдаген.

Kardareli je, kako znamo, nakon kaosa što ба je ostavio za sobom futurizam, povlačeći svakojake pokrete i struje iz tudjine koji u sebi nisu imali gotovo беба talijansko, objavio na stranicama svoje revije (»Romda«) odlučan povratak ц taliansku tradiciju, otkrivši onako bučno Leopardija, Njegov je pokret bio pokret nove Htalije, koja je htela kroz rezultate modernih ustamova i otkrića da se nadoveže na domaću fradiocfiju, Literarno i umetnički, tlo je činila grupa oko »Ronde«:; najpre sam Kardareli, uz Čekija, Baldinija, i druge, zatim Spadini, uz Opa. Politički, to je bio lašizam, Kardareli je zato, logički, morao da se pridruži Iašističkom pokretu, kao oličenju težnje za autoritetom, za konstruktivnošću, i za klasičnim pojimanjem državnog i uopšte životnog problema. To isto osećao je i Sofiči, samo na drugi način, Papini je, medjutim, pošao dalje, u dogmatizam katoličke rimske Crkve, »po kojemu je i Hristos Rimljanin«.

Dela Kardarelija jesu: »Viaggi in tempo«, »Favole e Memorie« »La terra genitrice«, Rodio se 1887, u Kornetu Tarkvinija. Danas živi u Rimu; a još uvek oko. njegova stola mnoštvo mladih ljudi sluša njegove reči, i uživa u polemici koju on lako vodi s ponekim od protivnika, Za njega se može reći ono što se reklo za Vajlda, da su najbolje njegove stvari one koje nije napisao i koje i neće napisati, već koje je izrekao, Njegovo lice naliči na lice kakvog pesnika iz Činkvečenta, i nije paradoks da se njegov nos susreće na svima Rafaelovim freskama, Inače, piše vrlo malo. Nema kuće, raspravlja na ulici... о

Талијанска Академија.

Једна од већих културних вредности које је дао фашизам бесумње је оснивање Талијанске Академије, Чудновато је било, да Италија није имала своје Академије. Сан и жеља толиких њених књижевника и учењака били су одувек; оснивање једне Академије, која би признала њихове заслуге. У јануару ове године, Бенито Мусолини објавио је оснивање оваке Академије, а Министарски Савет је одмах то потврдио и прогласио законом, који је краљ потписао, Већ је нађена и палата, и то лепа чинквечентескна палата Фарнезина, која се налази на Тибру, а позната је по Рафаеловим фрескама. Сама Академија имала би да кроз мало времена започне с радом.

Академика биће свега шездесет, Прва тридесеторица биће изабрана одмах, док би остали следили у току од три године, Годишња стипендија сваког Академика износиће 30 хиљада

266