Nova Evropa

stvari, Još uvek u zemlji našoj naša deca dolaze u školu, i po ceo dan bulje ukočena u klupama u učitelja, slušajući njegove obično lepe ali prazne reči, Ako on i pribavi poneku sličicu, ili im pokaže kakvu stvarčicu, — to je sve. U školi nigde ničeg što bi čoveka potsetilo na njegove veličanstvene pronalaske i njegovu moć nad stvarima, Poneka šarena mapa čini tu svu raskoš koju savremena umetnost i tehnika pružaju, Naš učitelji nema čime da jača i krepi duh naših mladih pokolenja, koja treba da održe ljudski život i da ga krenu dalje od mesta kamo зто ба пи doveli, — on nema čime da »spremi decu za vešte, korisne, i samostalne radnike«, Gde, i s pomoću čega, da izdigne znanje, ojača umetnost, razvije samostalnost? Praznim rečima a praznim učionicama? To je Sizifov posao,.,

Velika prosvetna ideja, koja je osvojila već sve više duhove i ušla u srca svih plemenitih ljudi, koja danas prožima radne mase sveta, te koje pripremaju materijal za njeno ostvarenje, — savremena ideja Škole Rada, nije se ni dotakla još uma ni srca nijednogS jedinog pristalice Radikalne Stranke, a kamo li da je zahvatila stranku kao celinu, Kao da gluha ponoć vlada nad svešću i savešću njenih članova ona ništa drušo ne vidi do sebe same, niti poznaje išta do svoj nezajažljivi lični interes, Da, vešti, korisni, i samostalni radnici trebaju našem narodu, da bi mogao stati u red kulturnih naroda, i izdržati medjunarodnu ufakmicu u koju je uvučen i koju nikako izbeći ne može; ali za stvaranje takvih radnika Radikalna Stranka se nikada stvarno nije brinula niti ih je pokušala stvarati, Ona je samo nekada izrekla, da su takvi ljudi cilj narodnoga prosvećivanja, pa je na tome ostalo,

Mesto toga, današnja narodna osnovna škola daje sve drugo samo ne vešte, korisne, i samostalne radnike, U Narodnoj Skupštini diskutovano je o našim prosvefnim prilikama, ali se tim diskusijama utvrdilo nesamo da je naša prosveta bedna, i da je prosvetna politika Radikalne Stranke bez ikakova plana i programa, već i nešto mnogo gore: da nijedan ministar Prosvete, koji je iole mislilac a ne demagog, ne može ostati na tome mestu. Nakon ovih diskusija pao je jedan Ministar Prosvete zato što je u Južnoj Srbiji zatvorio 24 gimnazijska odeljenja u kojima je bilo svega 29 djaka !.,.. ;

Medjutim, ni u toj se diskusiji nije čula nijedna jedina reč o reformi nastave u narodnoj školi, Tu je ciframa ukazivano na mali broj škola, i traženo je povećanje toga broja, ali ne i njihova popravka. To je sasvim razumljivo: reči ne koštaju ništa, štaviše donose popularnosti onima koji ih ma javnim mestima izgovaraju; ali kad treba da se za ostvarenje reči dadu materijalna sredstva, zaneme usta ovakih prijatelja narodne prosvete, Treba samo čekati da dodje rasprava o Državnom

398