Nova Evropa

осветио: тада су вође преторијанаца поубијани, а на њихово место постављени људи одани Н, Пашићу, — тада Црну Руку замењује Бела Рука. У проширеној држави, у једном парламентарном отсудном часу, године 1921, белорукци подмећу ногу влади Љ,. Давидовића и понова доводе на власт пољуљаног Н. Пашића,

=

(Са политичког гледишта, војничка операција од 29. маја имала је ретроактивно дејство: превратна влада прешла је Бутке преко резултата извршених избора од 19. маја 1903 године, и сазвала распуштену Скупштину, изабрану још 1901 године; једним потезом пера, целокупна парламентарна ситуација прешла је у руке Радикалне Странке. Међутим, иако на власти, Радикална Странка није ни до данас покушала да оствари ма и једну тачку свога партијског програма,

За време револупијонарног витлања странке, радикали су викали на чиновнике као виновнике сељачког осиромашења, тражећи да се тај ред укине претварањем државе у савез слободних срезова и општина. На власти преко 20 година, Н, Пашић није уништио чиновништво већ га је, напротив, умножио, тако да данас Југославија броји 270.000 државних чиновника, од којих су три четвртине „пашићевци“. Бедно плаћени, без јаче квалификације од чланске карте са Пашићевом сликом, ови су чиновници дужни да исту карту, као неку икону, са побожношћу шире у народ. За кнеза КараБорђевића, чиновници су били на врху своје моћи и управљали земљом преко Кнеза, — кнез Михајло је савладао бирокрацију и преко ње владао народом; Н. Пашић је умножио и пауперисао чиновништво, „понародио“ га, т. ј. направио га својим изборним инструментом,

Исто тако, радикали нису укинули ни Државни Савет ни Главну Контролу; Н. Пашић испунио их је својим људима, Затим, народ још није дочекао да рукује својим касама. Према радикалском програму, данас би требало да је Народна Скупштина свемоћна, држалац и законодавне и управне власти, поред које Краљ не би значио готово ништа. Место свемоћи парламента, Н, Пашић је увео свемоћ свога Посланичког Клуба, који је подигао на степен Конвента. Овај конвент није само постављао министре, већ је „краљевска“ Влада морала. да постане његовим обичним агентом с помоћу којега је стварно он управљао земљом, Н. Пашић је уништио парламентарни режим у зачетку и заменио га конвентовским. И само због тога, данас Народна Скупштина није више законодавно већ политичко тело: од 1903 до 1918, она је доносила већином политичке законе; од 1918, она није донела ниједан неполитички закон, иако цео наш народ и сви правници из

403