Nova Evropa

Скупштина које су јој претходиле; бира Краља кад се престо упразни; одређује Краљу цивилну листу; решава о променама. граница и размени области, и о државном задужењу већем од 20 милијона. Велику Народну Скушштину сазива Краљ кад хоће, или кад то реши обична Скупштина са 3/4 гласова, или кад већина среских скупштина затражи то сазивање.

И радикални програм, и нацрт Устава, траже једнодомни систем и укидање Државног Савета и окружних начелстава, а програмом се нарочито обећава поступно укидање посредних пореза и увођење непосредне прогресивне порезе. Тражи се завођење народне војске, а стајаћа војска да буде само школа за народну. Говорници који су тумачили програм Радикалне Странке, викали су против бирократије, тражили упрошћење администрације, и уздизали важност гуњца и опанка, А сам програм истицао је као једно од најважнијих начела: да је народ суверен, и да је он извор и утока сваке власти,

Радикална Странка била је најмоћнија 1883 године. На изборима од 7. септембра те године она је однела сјајну победу, иако је притисак власти био врло велики, а гласање јавно и посредно. Али је краљ Милан и мрзео радикале, и бојао их се. Сматрао их је осионим, опасним за монархију и династију, неспособним да управљају земљом, да организују власт и да одрже ред. У два три маха и говорио је против њих. Кад је Пироћанчева Влада, оставши у мањини, поднела оставку (20, септембра 1883), Краљ је довео на управу земље кабинет Николе Христића. Државне власти провоцирале су народ, При купљењу оружја вршена су насиља, и изрицане су претње, нарочито у Тимочкој Крајини, Тамо се и јавио, крајем октобра, оружан покрет, позната Тимочка (Зајечарска) Буна. Она је за десетак дана угушена. Стрељано је 21 лице; осуђено на смрт још 73, на робију 567, на заточење 5, и на затвор 68, Странка је забрањена, зборови онемогућени, Маса радикала похитала је да честита Краљу угушење буне, а многи су се одрицали радикализма. На изборима од 25. јануара 1884, изабрано је свега неколико радикала, јер је изборни притисак био огроман.

Пораз на Сливници (1885) поправио је положај Радикалне Странке, Краљ је лично долазио у београдски град на разговор са затвореним прваком радикала, Пером Тодоровићем. 1, јануара 1886 помиловани су радикални осуђеници, сем вође

ашића, који је уочи затварања чланова Главног Одбора (25./Х. 1883) пребегао у Аустрију, неизвестивши о томе ниједног свог политичког пријатеља. На изборима од 26. априла 1886, изабран је велики број радикала и поред свега притиска власти. Напредњачка Влада

387