Nova Evropa

положај, ако се он, Шајдеман, прими дужности Канцелара. — „Не, зато је већ прекасно“, био је одговор. — „Али, Армија ће се расути,“ тврдио је Генерал, „ако је Цар напусти, или ако буде приморан да абдицира.“ — „То је глупост“, одвратио је Шајдеман; „можда ће отићи неколико генерала, а војска ће остати.“ — „Баш напротив“, — било је уверење генералово, — „генерали ће остати а војска ће се разбежати“...

Са Ш!ајдеманом су вођени преговори и у име Канцелара, на чији је захтев бивши немачки посланик у Вашингтону, гроф Бернсдорф, замолио министра-социјалисту да утиче на своју странку и на народне масе свим средствима која му стоје на расположењу, да би се зауставио пожар револуције, изјављујући уједно да ће он сам повести ствар тако да дође до абдикације. Ш!ајдеман је уверавао, да он лично не жели револуције, и да ће у случају абдикације све учинити да спречи револуцијонарни покрет, Али су већ и сами вође социјал-демократа отворено признавали да много не верују у свој утицај на масе. Они су се бојали бољшевизма, и желели су реформе које би се могле провести под уветима реда и мира, „Независни“, напротив, тежили су за превратом, и нису нимало презали од бољшевичког страшила; килска побуна дала им је полета, и за време док су они све одлучније истицали своје крајње лозинке, „социјал-демократи већине" ризиковали су да својом тактиком ишчекивања и оклевања буду окривљени са сувишне попустљивости према носиоцима старе власти. 6. новембра увече, на седници парламентарне фракције социјал-демократа, захтевао је Шајдеман, да му се оставе слободне руке да изађе из Владе ако Цар не би абдицирао до подне следећега дана. Смео је био с ума да је још ујутру тога дана дао обавезу да ће утицати у правцу да питање Цара буде одгођено. Тога вечера, фракција је још била за ишчекивање; али већ у току следећа 24 сата променула се одлучно ситуација, јер је вал килске побуне допро био свом снагом до Берлина.

За 7. новембра сазване су свуда скупштине радника и војника. Из Брауншвајга, Либека, Бремена, и Хамбурга, стизале су вести о побунама; на свим странама искрсавали су совјети радничких и војних депутата. Војна власт намеравала је да забрани образовање совјета и одржавање било каквих скупштина; а баш то је била искра која је морала изазвати експлозију. Онда су социјал-демократи одлучили да отпочну са чином: у четири часа после подне, у име управе Немачке Социјал-демократске Странке, и управе социјал-демократске фракције Рајхстага, предат је Канцелару термински ултиматум, који је садржавао три тачке: 1) Одржавање зборова мора се дозволити; 2) никаква се насилна средства не смеју примењивати, и 3) Цар и Кронпринц морају абдицирати до подне

52