Nova Evropa

је још увек покушавао да заобилазним путем докаже Цару "неопходност добровољне абдикације.

Цар Виљем још увек није имао јасан поглед на ситуацију. Када су му изјутра 8. новембра поднели оба канцеларова телеграма, он је одбио молбу за оставку; а, као потпору Влади, решио је да пошаље војске у Берлин. У току тих јутарњих часова, једноме од Цару блиских лица предат је телеФонски још један предлог од стране Канцелара; овај је гласио; „Цару се препоручује, да не прима социјал-демократског ултиматума, већ да се приклони следећем решењу: чим буду завршени преговори о примирју, треба обавити одмах нове изборе за Народну Скупштину, која би решила питање преуређења државе. До тог времена — одредити Цару заменика“. Али је Цар, схватајући смисао свих подилажења, све то одлучно одбијао. Отпуштајући тај исти дан, после реферата, Генерал-квартирмајстора, издао му је заповест: „Трупе се имају обрнути, и марширати противу домовине. Предузмите за то све потребне мере." А Канцелару је јављено:. „Његово Величанство одбија потпуно предлог Вашег Великохерцошког Височанства, и држи, сада као и раније, својом дужношћњу да остане на свом положају“.

Генерал Гренер увиђао је јасно неизвршивост онога што је Цар наређивао, Примирје још није било закључено, а баш је "тада Американцима било успело да пређу на источну обалу Маса. У Војном Савету, који се састао то вече у просторијама Генералног Штаба, сви су били сагласни да Цар погрешно оцењује ситуацију. Он је још живео у уверењу, да му је армија слепо одана и да ће испунити сваку његову заповест. Решено је стога да је неопходно отворити му очи, како би могао тачно видети да су се односи у војсци изменили. „Је ли потребно да се то одмах учини" — питао је заповедник Главног Царског Стана, генерал Плесен, — „Није“, одвратио је Гренер, „доста је ако то буде сутра изјутра“. Али, то је била погрешка, Јер баш у то време, око 10 часова увече, говорио је опет на телефону са Царем принц Макс, Сада више није сматрао могућим да околишава, него је поставио отворено питање, и захтевао абдикацију. Цар је грубо одговорио, Али је и Канцелар говорио врло одлучно. Цар је на концу спустио слушалицу, и обраћајући се барону Гринау (Стипаш), који се ту затекао, приметио је: „Како пада Принцу на ум, да ми тако што предлаже!" Након кратког времена, позват је опет к телефону барон Гринау, Из Берлина су јављали, из канцеларије Државног Канцелара, да је безусловно потребно још једанпут покушати да се Цар склони одмах на абдикацију. Барон је одговорио, да је Цар отишао, у спаваћу собу, те да ће се поново покушати сутра изјутра. Уједно је замолио Канцелара, да одмах, посебним влаком,

54