Nova Evropa

јединица берлинског гарнизона пришла је устанку! Команду су узели наредници, Велс је објавио да се војска ставља на расположење Немачкој Социјал-демократској Странци, а сам је похитао у Рајхстаг, да извести своје другове о овоме догаБају, па да потом обиђе и друге јединице берлинског гарнизона и да их позове да пођу за примером јегера.

Било је 9 часова. ПТајдеман запита канцеларову писарну, да ли је Цар већ абдицирао. И сама писарна непрестано је запиткивала то исто у Спа. Одговорили су јој: „Овај час спремају се генерали к Цару". Писарна нато одговори Шајдеману; „Нема још никаква решења. Можда о подне," У тај час стиже Велс са својим извештајем, У Шајдемана нестаде и последњег колебања; он седе па написа:

„Берлин, 9. новембра 1918.

Господину Државном Канцелару, — Част ми је саопштити Вашему Великохерцошком Височанству, да се овим одричем дужности Државног Секретара,

Примите, итд. Филип Шајдеман."

Исто учинише и сви остали министри социјалисти, Међутим су радничке колоне почеле из предграђа да хрле према центру.

У исто доба док су у Берлину иступале масе, почело је да хвата све веће узбуђење уски круг лица сакупљених око Цара. Још у току ноћи примио је барон Гринау депешу од Министра Иностраних Дела; „Неопходно је сачувати социјалдемократе у Влади ради дела мира. Ако Ултиматум не буде уважен, даће оставке министри-социјалисти, Покушај да се склоне да повуку Ултиматум није успео. Само од Цареве одлуке зависи да ли ће се моћи избећи грађански рат, или не, Потребно је да Цар абдицира добровољно.“ У другом једном телеграму, јављајући рушење престола у неколико немачких држава, Канцелар додаје: „За абдикацију се изјаснила већина чланова Кабинета. У случају да Канцелар напусти дужност, цео ће Кабинет дати оставку. Образовање новог Кабинета немогуће је, јер нема парламентарне већине, То би имало за последицу немогућност склапања примирја,“ Изјутра је барон Гринау предао ове телеграме Цару, и овај се упутио, с адмиралом Хинце-ом — једним од својих најближих и најповерљивијих лица у последње време — на саветовање к фелдмаршалу Хинденбургу и генералу Гренеру. Први Генерал-квартирмајстор издао је био већ заповест, да се позову педесет виших старешина са фронта, да Цар од њих чује извештај о правом расположењу војске. Сам генерал је већ унапред изразио био уверење, да војска није уз Цара, и да је абдикација једини излаз ако Цар неће да доживи насилно свргавање. Спремајући се с Хинденбургом на јутарњи реферат к Цару, одлучио је да му изнесе истину без уздржавања,

56