Nova Evropa

reviziju dosadašnjeg suda o krivici za Rat, Niko pametan ne može zameriti Nemcima što su se brže-bolje uhvatili orudja koje im је ladost G, Jovanovića dala u ruke, a čija je veza sa čuvenim Priključkom Ugovoru Versajskom, pa čak i за ргоblemom reparacija, očigledna,

Videći šta se radi, prijateljima Srbije u Engleskoj bilo je nemogućno činiti se nevešt, pa sam ja još 16, februara 1925 objavio jedno pismo u »Tajmsu«, u kojem sam iskazao nadu, »da će oboje, ı G. Jovanović i njegov šef, G, Pašić — Кој је 1 sad, kao što je bio onda, predsednik Vlade — dati izjavu, dosta jasnu da razreši krivice njih i njihove drugove, ı da ih oslobodi obede što je protivu njih dižu njihovi neprijatelji u Engleskoj iu Nemačkoj, da su znali za zločin koji se ima izvršiti u Sarajevu i da su mu išli na ruku, Budući da sam za sve vreme Rata razvijao naročitu aktivnost zastupajući gledište da je zvanična Srbija potpuno nevina, osećam se utoliko više obaveznim da isto tako jasno iznesem i suprotne tvrdnje, kad one potiču iz tako dobro obaveštenih vrela, te da podvučem potrebu da se stvar što pre objasni,« Završio sam ovim rečima: »Sve ako se iskazi G, Jovanovića i ne budu mogli pobiti, to ne bi ni u kojem pogledu izmenilo dve osnovne činjenice: 1) da je jedno od бјауnih nastojanja austrougarske politike u godinama pre Rata išlo zatim, da izoluje i pokori Srbiju, i 2) da se је političko nezadovoljstvo, koje je graničilo bunom, širilo posvuda u južnim krajevima Austro-Ugarske, kao posledica austro-madžarske plemenske politike, i bez ikakova obzira na akciju zvanične Srbije, Ali treba odmah dodati, da bi nemoć Beograda da d4 dovoljno objašnjenja nesamo uticala na naš sud o добадјајша Кој; 5и se zbili neposredno pre Rata, nedo — što je još mnogo važnije i na naše držanje prema zvaničnoj Jugoslaviji danas, jer njenom sudbinom upravljaju iste stranačke vodje koji su bili na vladi juna meseca godine 1914,«

Uskoro posle toga javljeno je u beogradskoj štampi, ali ne od zvaničnog Presbiroa, da je jugoslovenska Vlada odlučila izdati novu Plavu Knjigu o uzrocima Rata. Tim povodom napisao sam, na pet nedelja kasnije, još Jedno pismo »Tajmsux«, u kojem sam zamolio njegove čitaoce da se uzdrže od suda dok ovi dokumenti ne budu objavljeni, Ali je od #оба doba prošlo više od Sodinu dana, a o Plavoj Knjizi ništa se dalje nije čulo ; štaviše, verovatno je ona objava i učinjena samo iz taktičkih razloga, u cilju da umiri kritičare dok se cela agitacija i buka пе чјебпи, Žalibože, Jugoslovenska Vlada, mesto da dokaže svoju nevinost opširnim izlaganjem činjenica, zavila se velom tajnosti, I još gore, zvanični organi Radikalne Stranke nastaviše iskorišćavati ovu stvar u partajske svrhe. Godine 1924, predvodio je umerenije i pomirljivije krilo radikala baš G. Ljuba

36