Nova Evropa

а и одлуке Конгреса Црвене Интернацијонале професијоналног савеза такођер се извршују преко „Церабсекције", — Сеоскогосподарско задругарство састојало се је, 1. јула 1925, из 420 локалних савеза, 38.000 задруга, са око 5,000.000 чланова. Оно је уређено на принципу децентрализације и специјализације. Ранији главни центар — „Сељскосојуз“ —, који се обновио августа 1921, почео је излучивати из себе остале центре, потпомажући њихово организовање; тако има сада, поред „Сељскосојуза“, и „Линоцентр“, „Маслоцентр“, „Сојузкартофељ" (за прераду и продају кромпира), „Плодовин-сојуз (за воће и вино), „Всекољес" (за дрво), и „Всекопромсојуз“ (за домаће привредно задругарствој,. Затим, неспадајући потпуно у сеоско-господарско задругарство, али углавном служећи њему: „Кооперативноје Издатељство“ (центар за издавање књига и тисканица), и „Коопстрансојуз“ (задругарски центар за осигурање). Биланца „Сељскосојуза“, на 1/УП 1925, износила је 63.717.000 рубаља (а исти је почео свој рад, 1921, с имовином од укупно 22.000 рубаља). У исто време износила је биланца „Линоцентра" 13.513.000, „Сојузкартофеља“ 2,647.000, „Маслоцентра“ 28,739.000, „Плодовинсојуза“ 5,829.000, = укупна биланца најважнијих центара сеоско-господарског задругарства 114,445,000 рубаља. Укупни промет за прву половицу 1925 износио је: 548,000.000 рубаља (за целу 1924 годину 619,000.000). Импорт „Сељскосојуза“ за прву половицу 1925 био је 4,600.000, а експорт 4,000.000 рубаља.

Општа Задругарска Банка, „Всекобанк“, имала је 1. априла 1925 — капитал од 14,169,000 рубаља, са 6.547 задругарских организација, и улозима у износу од 34,821.000 рубаља. У другој половици 1925, допуштено је Банци да повећа свој удеони капитална 20,000.000 рубаља. Улагачи: задругарски центри — добијају кредит сразмерно сумама удела, месни савези — у троструком сразмеру, а првостепене задруге — у петероструком. Да би ове последње лакше приступале, за њих је одређен удео (акција) од 100 рубаља. Кредит се даје како на робу тако и на менице, са 14-16% годишње,

Осим општих прилика у данашњој Русији — ограничености слободе и иницијативе, бруталне политике Владе, ит. д. раду задругарства смета нарочито и конкуренција саме Владе, која тера своју државну трговину, и недостатак средстава и кредита. Ограничени кредит који добија задругарство, великом већином је краткорочни, рокови су несугласни са гаранцијама, и т, д,, Речју, задругарство у Русији бори се данас са великим тешкоћама и развија се под тешким притиском.

Ако упоредимо данашње руско задругарство са перијодом руског задругарства до бољшевика, с обзиром на квалитет, данашње задругарство, очигледно, у многоме заостаје за добољшевичким задругарством. Потрошачке задруге обухватале

122