Nova Evropa

део задругарства, а комунисти (којих је према доле све мањеј надзиравају ток послова, и теже дати правац у сагласности са назорима Комунистичке Партије, Доле пак, при дну, стоји многомилијони руски сељак, који моли зајам за коња а добија — за „једну коњску ногу". Па ипак задругарство врши велик посао, Ако задругарство постигне да омогући сељаку да купи слабашно оме које ће он сам узгојити до коња храниоца, то ће бити огромна ствар.

При релативној оцени значења задругарства у Русији, у погледу народног благостања и његова подизања, прилике се мењају. Али је веома важно, да је задругарство јединствена и огромна установа, која је још сачувала елементе друштвености, и која ставља као свој први циљ — благостање својих чланова, т. ј. целога народа.

Рт. Г. Озерецковски.

Прогноза Руске Револуције.

Писанп значајног документа, који доносимо у следећем, а који спада у ред најбољих сведочанстава о Руској Револуцији, што му даје нарочиту важност, јесте кнез Еуген Н. Трубецкој, члан једне од најзнаменитијих породица руског високог племства, која је дала Русији виз државника, војсковођа, револуцијонара, уметника, и научењака, Кнез Еуген — брат знаменитог филозофа и ректора Московског Универзитета, кнеза Сергија (умро 1905) —, који је године 1905 предводио врло важну депутацију руских либералаца Цару, био је професор филозофије права, прво у Кијеву а онда у Москви, Аутор низа већих и врло лепих дела из своје струке, он се поред тога истакао као одличан беседник, публицист, и јавни радник, и био је неко време бирани члан Државног Савета, т.ј. Горњег Дома Руске Царевине, у којем је заступао Академију Наука и Универзитете. Једно време био је „кадет“, те је као такав позиван од стране грофа Вите-а да уђе у његов Кабинет, као Министар Просвете, али је одбио тај позив сматрајући да не може делити одговорност са Министром Унутрашњих Дела реакцијонаром Дурновом. Ускоро је напустио Странку, и до краја живота (умро 1920, на југу Русије, за време Грађанског Рата) остао је ванстраначки либерал. После његове смрти изашле су његове лепе и занимљиве „Успомене", Када је Цар распустио Прву Думу, поглавито због њене акције у аграрном питању (8./21. јула 1906), Трубепкој се обратио на њега једним опсежним писмом, у којем је дао одушке своме негодовању наспрам камариле и реакцијонарне владе, проричући, сасвим тачно и са извесним детаљима, и то на више од десет година унапред, судбину Цара и Царства. Његово сјајно написано пророчанство, које је први пут угледало света тек недавна (у Х свесци „Црвеног Архива" Москва, 1925), није ни до данас изгубило своју актуелност, па га зато доносимо у преводу с оригинала, прештампаног у руском дневнику „Дви" („Дани“) у броју од 10. фебруара 1926 (Париз),

124