Nova Evropa

nisu radili! Mrcvarili su me, skraćivali, krivo tumačili, zabranjivali sasvim, i celom narodu objavljivali da sam štetočina, štetočina ...« 1 ipak, sve do kraja života Saltikov je neumorno radio kao pisac, šledajući u svome pozivu veliku društvenu dužnost, pateći usled nedaća i veseleći se uspesima ruske književnosti.

Pregledajući ogromno literarno nasledje našeg autora, koje obuhvata na nekih 12 svezaka, možemo ga podeliti na tri dela: 1) tekuću publicistiku: sjajnu, ali Која ima samo istorijskog interesa, 2) malobrojna, ali odlična, čisto umetnička dela, i 3) veliki broj satiričkih dela,

Čisto umetničkih dela, bez elemenata satire, ima u Saltikova upravo samo dva; to su roman »Gospoda Golovljevi« (preveden na naš jezik od lL, Velikanovića, Zagreb 1918), i kronika »Iz pošehonskih starih dana« (Pošehonje, to je jedan zabačen i nazadan srez severne Rusije), I jedno i drugo delo prikazuje rusku provinciju iz prve polovine XIX stoleća, uglavnom na osnovu ličnih autorovih uspomena; a usred priče tretira se kmetska zavisnost seljaka: pred očima čitaoca prolazi dugačak niz odvratnih slika, strašnih postupaka svakojakih siledžija i spahija, pokvarenih neograničenom i neodgovornom vlašću nad seljacima, i bezbrojnih činovnika, raznog ranga, vaspitanih u atmosferi pašovanja i nezakonitosti, Umetnik retko kad iznosi u detaljima pojedine strahote, ali slika u svojoj celini čini mučan i nezaboravan utisak. Oseća se neizbežnost, neodoljivost dogadjaja, iako nema naročitih krivaca: svi su krivi, ili niko, Upravo, krivo je stanje stvari, strašni socijalni režim nasilja, neodgovornosti, i dušenja ljudske ličnosti, Pored tačno iznesene opšte karakteristike, nalazimo tu i sjajno ocrtane pojedine tipove, Naročito je dobro prikazana silna majka Golovljeva, puna neumorne energije i snage napregnute u cilju da stvori golemo bogatstvo; ona je tvrdica, i time muči i sluge, i seljake, pa čak i samu svoju decu. Medju decom ističu зе: »З орка-Вађев« (Е, ј, тапбир), Кој; »гаЈозпо gine«, i strašna moralna makaza, licemer i brbljavac, Porfirije, koga su nazvali »Juduškom«, Ovaj »Juduška«, iako je produkat ruskog društva za vreme kmetske zavisnosti seljaka, ipak Je u isto vreme 1 tip svečovečanski: »Juduške« žive svuda i umeju da se snadju u svakome dobu i kod svakog naroda, Istom snagom prikazuje autor i seljaka-kmeta, seosku masu. Bez idealizacije, Jedino umetničkom istinom izaziva u nama, pored estetskog, i etički utisak, i mi duboko saosećamo sa progonjenima i potištenima. »Gospoda Golovljevi« i »Iz pošehonskih starih dama« nesumnjivo su najbolji literarmi spomenici doba kmetske zavisnosti seljaka u Rusiji,

Satirička dela Mihajla Saltikova neobično su originalna. Prvo, što odmah pada u oči pri čitanju, to je sasvim naročiti stil zasićen žučnom, tankom i oštrom ironijom, Svojevoljna, gruba

131