Nova Evropa

У другом, послератном, делу овог рада преноси се тежиште пропаганде на изгубљене делове Рајха, а нарочито на оне у којима се вршио плебисцит. Позивају се Пољаци да гласају за Немачку, у којој сваки грађанин ужива све слободе, има рада и зараде, док у Пољској треба да гладује и пропадне. Због незапослености радништва, инфлације, војне контроле, нереда у Руру, баца се кривица на Антанту и њене државе, Графички се доказује, да један редов окупацијоне војске у Руру убире од Рајха већу плату него један немачки министар, и да троје немачке деце умире од глади зато што један војник окупацијоне војске једе за троје.

У старој Аустрији заостајала је пропаганда према Немачкој и према великим силама Антанте, углавном због мешавине народа и језика. Радило се доста, и трошило се много и овде; али су средства слабо запажана, јер у самој држави нису постала популарна. Није било јединствености вођства и ударца, а средства су откривала и сувише јасно сву бљутавост лажи, МИ најоданији држављани Аустрије из редова народности — сем злочинаца и плаћеника — вршили су тек своју дужност, али ништа више, У Угарској је тај рад био жилавији и упорнији, а вршио се заправо само као продужење познатог маџарског шовинизма.

Све што се могло — сва средства и сви елементи пропаганде — мобилисано је у Аустро-Угарској тек после пропасти Двојне Монархије, као крик вапијућег за свој спас. Аустрија. почиње да буди симпатије и самилост и самих Италијана и Француза, а Маџарска Енглеза и Американаца. Због девалвације новца у овим земљама, посећују их многи странци са Запада, било у циљу разоноде било ради трговине. Њима се указује најљубазније гостопримство, и није реткост да је многи од ових некадашњих противника задобијен, и опчаран, те се залаже за дојучерашње непријатеље а против својих досадањих савезника и пријатеља, У таком расположењу буде се наде код Аустријанаца и Маџара, да ће им бити повраћене изгубљене провинције, и они покрећу све на борбу у сврху остварења тога. Никада они у оној послератној атмосфери не би смели тако смело дигнути глас, да нису за то добијали подстрека од стране наших ратних савезника.

Сликарска је уметност нарочито плодно тле за пропаганду; графичари и статистичари раде нацрте, спискове, упоређења; географи и картографи издају атласе од велике вредности, којима поплављују иностранство, Лигу Народа, мировне конференције, дипломате, хотеле и пансијоне, жељезнице и пароброде. Свугде се у свему може — ко хоће — видети „драстична неправда“ нанесена Аустрији и Маџарској миром у Сен Жермену и Тријанону. Слике, живи прикази, брошуре, књиге великог обима, скупоцено опремљене и штампане на перга-

188

Вава ан ecizi Ke