Nova Evropa

ког писца у току Х!Х века. А та листа сведочи јаче него ишта друго колико је снажно била привучена пажња хрватског дела наше књижевности на Шекспира.

Поред превода из Шекспира, има и читава маса чланака о њему и његовим делима, рецензија на приказе његових комада, чланака о проблему Бекон или Шекспир (што је толико интересовао шекспиромане за дужи низ година). [лавни део тих публикација изашао је у „Вијенцу"“ и „Обзору“, па да споменемо и од њих бар неке. Шеноа је писао чланак о Шекспиру (у „Вијенцу" за 1876); још раније, 1870, доноси „Вијенац" два предавања која су те године држана у Загребу, од којих је једно о „Ромеу и Јулији“ од Фрање Циракија, а друго о Ш]експирову „Отелу" и Волтеровој „Заири“ од Армина Павића. Др. В. Дукат се, поред своје некадање велике агилности у приказивању енглеске књижевности код нас, бавио и Шекспиром, те је тако од њега изашао чланак у „Вијенцу“ за 1896: „Шекспиров Хенрик ЈУ у модерном позоришту", а за 1899: „Шекспиров Троило и Кресида“, и за 1901: „Шекспиров Отело и његов хисторички извор“. О већ поменутом Шекспирову проблему писали су, у „Вијенцу“ за 1883, П-ћ, а у „Вијенцу“ за 1897 Н. Ј. Шпун-Стрижић,

Тиме завршујемо засад са литературом о Шекспиру код Хрвата кроз прошли век, Да је Шекспир, код овако велике листе превода из његових дела, морао да врши и знатан утицај на оригиналну хрватску драмску књижевност, то је само по себи разумљиво; али о томе други пут. Данас у Загребу издаје Матица Хрватска методично и по реду преводе из Шекспира од Др. М. Богдановића, Значи да Шекспир, упркос свим променљивим ћудима разних литерарних мода, остаје упорно и непомично на оном свом постољу што га је себи тако генијално подигао из људске трагедије и греха, из смеха и суза, и из свег оног зетрег Фет људске природе што је он тако моћно апсорбовао у себе да никад не стари. Читале су га, и читају, све наше генерације. Читао га је Кукуљевићев „домородац“ исто онако као што га је читао и А, Г. Матош, тај задоцнели романтичар и неуморни одгонетач личне једначине, који је проглашавао Шекспира једном од својих четири главних литерарних симпатија.

*

* *

У српском делу наше књижевности, Шекспирово се име много чешће појављује, и његов је утицај знатнији, у првој половини прошлог века. О томе је утицају написао један одужи чланак Др. Владета Поповић у овогодишњем „Српском Књижевном Гласнику“, а — како то и Г. Поповић тамо на-

води — о истој су ствари писали раније Ј. Скерлић и 11. Поповић.

198