Nova Evropa

марљиве администрације довео лист у равнотежу, тако да му више није било потребно зависити ни од кога. Причао нам је о новим рекрутима, О поверљивим пријатељима, о установама које је придобио за себе, о пријатељским и непријатељским демонстрацијама, које су га огорчавале или бодриле. Затим би подигао чело високо, и стављајући руку на срце завршио би с ускликом: „... И све, све је учињено, а да се није изрекла нити једна лаж, Без лажи и без илузија пропаганда је тврђа, спорија, али и сигурнија,"

У августу 1909, — били смо у Стрези, — видели смо једног дана где се његова висока фигура диже са дна врта у којем смо седели, Био је насмејан какова га никада нисмо видели, Испричао нам је дуги пут што су га имале да пређу његове идеје, несамо у Хрватској већ у Босни и Херцеговини, Причао нам је како је, изабран на Угарском Сабору, морао да учи маџарски, да би разумео друге, и да би други њега разумели. Испричао нам је лажну обеду чијом је био жртвом; о процесу, о тамници, о ослобођењу, и о својим надама које је требало ускоро да се остваре, о љубави што ју је његов народ показивао према њему, о светлој будућности, у коју је веровао за свој народ,

Петнајст дана остао је оне године у Стрези. Леону је тада било пет година, али је био баш у перијоду нарочите интелигенције, па се Супило по цео дан забављао у шетању са њим по оближњим брежуљцима, уз језеро, пропиткивајући га и упућујући га у социјалне и политичке проблеме, који су га тада интересовали,

Онда је прошло пет година а да више нисмо о њему добили никакве вести. Тек октобра 1914, за време битке на Марни, он нас је стигао у Турину, Срећним случајем, како нам је причао, био је на феријама у Швајцарској, у часу кад су букнули немири, те је тако могао да избегне интернацију, којој су подлегли многи његови пријатељи и његови следбеници, па и његови родитељи. Час је био тежак и свечан. Његов сан могао је да буде остварен, да буде решен занавек, Услед тога је господарила њиме, и мучила га, интензивна емоција, Колико ће да траје ово искушење7,..

Он је тада намеравао да се утабори у Венецији, да би био спреман да се поновно врати чим се ствари смире (тада се наиме веровало, да ће се рат свршити за мало месеца). Мајка му је много патила у интернацији, сестра се разболела, и он је био силно тужан и нерасположен. | У

И други су прваци малих народа и антиаустријских покрета (Чешке, Србије, и Хрватске) били тада у Италији. Супило нам је износио од коликог би интереса било за Италију, кад'би се са свима њима разговорила пре:него што би загазила у рат.

347