Nova Evropa

i Crne Gore na dalmatinskoj obali odmah odredi, dodajući, da izlaz Srbije na More ne bi vredeo mnogo alo joj se ne bi dalo u isti mah obala i otoci od Krka do crnogorske granice, dok bi ostatak, od Krka do Voloske, s otocima, moralo pripasti Hrvatskoj, ma 5 Ба bilo sudba ove -poslednje {tako piše Sazonov Benkendorlu, za Greja, 2./15. marta). Posledicom je bilo, da je Grej prihvatio u načelu predloge Italije, ali je učinio rezervu u pogledu dalmatinske obale, predlažući da se pokuša »otkriti namere JugoslovenA«, Ova rečenica već sama dokazuje, da sam imao pravo kad sam govorio da nije bilo dodira izmedju Еогепј-оНза i Poslanstva Srbije, i da ovo nije bilo čuvarem jugoslovenskih, pa ni užih srbijanskih, interesa. — U jednom kasnijem memorandumu predlagao je Sazonov, da tri Velike Sile pozovu Ttaliju, da podvrgne reviziji svoje zahteve u pogledu Jadrana, i da »konzultuje jugoslovenske prvake«, a da se arbanaška obala od Skadra do Drača ustupi Italiji »>pod uslovom da izadje ususret potrebama i željama Jugoslovena i Srbije u pogledu ostalog dela jadranske obale« {od 5,718, marta), Sve je 10, dabogme, u stih stare diplomatske škole, ali bar pokazuje, da jugoslovenski interesi nisu bili potpuno neuzeti u obzir u toku ovih razgovoraA, poimence od strame Rusije; iz njih se, u isto doba, lepo vidi, da je sasvim negativno držanje Srbijanske Vlade za sve vreme ove krize, kao i svih jugoslovenskih izbeglica, osim Supila, bilo glavnim razlogom da su njihovi interesi gurnuti u stranu u samome času njihova konačnog rešavanja.

U tome času nalazimo Sonina — prema poverljivoj informaciji jednog uglednog Rusa u Parizu — gde skreće pažnju svome Ambasadoru u Petrogradu, da »Sazonov nije naklonjen našim aspiracijama na Dalmaciju, ali bi prihvatio naše ибуг5сеnje u Arbaniji« {vidi »L'Intervento«, br. 94. od 21, marta). TI on onda obrazlaže zvanično talijansko gledište: »Naše aspiracije na Dalmaciju počivaju na razlozima vojne odbrane, da bismo zadobili dominirajući položaj na Jadranu«, — drugim rečima, ne na nacijonalnim motivima koje je podmetao da bi raspalio ratno raspoloženje u Italiji. On stoga ostaje pri Dalmaciji, iako ostavlja Srbiji i Crnoj Gori obalu od Neretve do Drima, a Hrvatskoj obalu od Reke do dalmatinske granice, i Arbaniji obalu od Drima do Vojuše, Soninove zahteve nisu smatrali mogućnima čak ni u Londonu, Grej je raspravljao O njima s Askvitom i drugim članovima Kabineta, i svi su Se složili a tome, »da ni Srbija ni Jugosloveni ne bi dobili pravog izlaza ha More, ako bi se prihvatili ovi uslovi«, i da bi ustupanje otok4 Italiji potpuno zatvorilo samu Reku {(»L' Imtervento«, br. 96, od 21, marta), Grej drži, da je »obala herceбоуаска(!) i splićanska« apsolutno potrebna Jugoslovenima, i

352