Nova Evropa

važnost ulasku Italije u rat, pretpostavljajući da će Rumunija, Bugarska, i Grčka, poći za njom, pa je zato gotov da ostavi Greju otvorene ruke u opredeljivanju učešća Srbije u pogledu obale i prostranosti njene neutralne zone; zato i Grej od svoje strane iskazuje mišljenje, da će »italijanska kooperacija biti od odlučnog uticaja na ishod Rata, da će znatno ubrzati pobedu, i da će biti odlučna za kooperaciju Rumunije i drugih neutralnih državaAa«,

27, marta, ser Edvard Grej, da bi izišao ususret držanju Sazonova, predlaže, da Severna Dalmacija s otocima dodje pod Italiju, al: da sam Split pripadne Srbiji, što Delkase bržebolje prihvata, Ali je Sazonov ostao nepomičan, tvrdeći da se otoci ne mošu deliti od kopna, i izjavljujući, da rusko javno mišljenje neće trpeti još Jednu žrtvu srbijanskih interes4, pa — pretpostavljajući da nema bojazni da bi Nemačka dala Italiji »gotovo sve što ova želi« — zaključuje, da bi »u prekomernom popuštanju Italija samo gledala našu slabost« {vidi u Stive=a, »Diplomatische Schriftwechsel Iswolskis«, 1924, br, 276, Sazonov izvoljskom i Benkendorfu, 27, marta). On je s pravom isticao, da je više u interesu Italije nego svih ostalih da dodje do sporazuma, i da je veoma mala opasnost da bi moglo doći do prekida pregovora, On je dalje pristajao, da se Italiji ustupi Severna Dalmacija do Kap Planke, ali ništa više, — iako bi se, po njemu, mogla eventualno učiniti još i ta koncesija, da se celokupna obala neutralizuje, 29. marta Italija se odrekla Splita, ali je i dalje uporno tražila južne otoke, i Delkase je navaljivao na Sazonova da popusti u pitanju »tako sporedne važnosti«. Ali Sazonov još uvek nije popuštao. U jednom memorandumu upućčenu svojim saveznicima (29, marta], on izjavljuje, da su talijanski zahtevi »u direktnoj suprotnosti sa načelom narodnosti«, i da se odnose na teritorije koje »često nemaju na sebi ništa ftalijansko«, On ističe, da je ono što je donelo opšte simpatije Saveznicima baš njihovo zaštićavanje malih i slabih narodA4, a poimence su ih svojim oslobodiocima smatrali potlačeni narodi Austro-Ugarske, Principa narodnosti, kaže, trebalo bi se držati kolikogod je to moguće, i te narode ne bi trebalo staviti »pod nov jaram, možda još okrutniji nego Što je bio stari« Ako već treba prineti neku žrtvu Italiji, on označuje pre Malu Aziju ili afričke kolonije koje bi, kao corpus vile dolazile u obzir, Kad ga je Bukanan obavestio, da se Italija odrekla Splita, ali da još uvek traži Pelješac i otoke, i da Grej na to pristaje, uz uvet da se sve neutralizuje, Sazonov je prosto odgovorio: »Ja nažalost ne mođu pristati, iz razlogšA već u više navrata ponovljenih«, i molio je Greja da opomene Italiju, da su joj Sile popustile gotovo u svemu što je fražila, ali da »ne mogu potpuno žrtvovati

354