Nova Evropa

Knjiđa XV. Broj 1. 11. januara, 1927

Harpar у покрајине! (Питање Београда.)

Београд је главно тржиште наших таштина, али је и главно наше животно средиште, Не питамо, зашто је тако и како је дотле дошло, и да ли је могло бити и друкче; само констатујемо, да нема те залишне а достојне силе која би, у догледно време, а са опште примљеним и иначе оправданим резоном, могла да битно измени овај размештај наше унутрашњости, било супституцијом било уништењем, То је прва претпоставка, А друга је ово,

Београд је подбацио, и по количини и по каквоћи снага, за средишњу и велику функцију југословенског организма, — он је непрекидно неспособан, дефектан, недовољан за нова гледања, он је у целини слаб и лош као заједнички, он је

| потпуно осредњи за велике одлуке и велике акције, он је крив _· већем делу нашег незадовољства и наших тешких брига, он је нарочито лош у српском смислу, и то баш сада у последње време, И опет не питамо, овде, зашто је тако и како је до тога дошло, већ једино укратко констатујемо, да нам свима Београд, овакав какав је, не ваља.

Шта је логични закључак из ове две претпоставке2 Ево шта је, :

Сви ми којима је Београд средиште, и који хоћемо да он

_ _ то остане; сви ми којима Београд данас не ваља, —- сви смо _____ми позвани да радимо на томе, и да допринесемо свој део, да Београд поправимо, да га изменимо, допунимо, појачамо, оспособимо, да му помогнемо да буде бољи него што је сада, · __и да буде најбољи какав може бити.

ко наши закључци постају саставним деловима нашега уверења, ако у нашим уверењима има жестине и енергије |___ афинитета, онда и горњи закључак са папира мора да буде рт отен у живот. То значи, да ми морамо да упућујемо и _ мо у Београд све оне живе снаге које су најблагоро-

нити 0,. ; ; ; 5 54 теститије, најспособније, и најаче, те да с помоћу тих

| 1