Nova Evropa
чили за Бугаре тешко разочарање; Радославов се из Букурешта вратио са пола Добруџе! Како се то догодило, остало је необјашњено. Али се у Бугарској — у Софији, као у сваком селу, и свуда на фронту —, при самом помену Добрупе распламсавало огорчење, и није требало другог повода па ла Радославов оде с власти а на место њега дође „бољи Бугарин“, адвокат Малинов.
Радославовљева политика била је, у једном, вазда јасна; она се држала са својим курсом уз Централне Силе. Човек који је сад узео у своје руке судбину Бугарске изјавио је, истина, при преузимању дужности Министра-председника, да ће подржавати традиције савеза са Централним Силама; али, као вођа Демократске Партије, није скривао својих стално јасно испољаваних русофилских симпатија. Пријатељи Немаца у новом кабинету били су: Маџаров, Фаденхехт, Данилов, и Молов. Нови Министар-председник одржавао је врло пријатељске односе са америчким Отправником Послова, будући да Америка и Бугарска нису биле у ратном стању, Представник Америке путовао је често по Бугарској, и ишао би чак до Солуна. Располагао је са много агената и са много новаца. (Он, његови агенти и његово злато, разишли су се били 1918 по целој земљи. Гешов, председник бугарског „Црвеног Крста", отишао је у Швајцарску, како се шапатом свуда у Софији товорило, да крчи пут преговорима за мир, То се говорило убрзо иза Малиновљева ступања на владу.
Међутим је свуда у позадини расположење у Бугарској било бунтовно. Бегунци и војници на отсуству разносили су летке, бачене са непријатељских аероплана, у којима се претило да ће почети велика офанзива, ако се бугарски војници до септембра не докопају мира. У тим летцима се још говорило и то, да су Немци криви за рат, и да је потребно да их се Бугари ослободе, На свим странама започела су била трвења са Немцима, и свакодневно дешавали су се сукоби на возовима и по местима где су Немци имали своја засебна одељења. Свађе, узрујавања, протести, нису престајали. Свако је видео и знао да је расположење у позадини узбуркано, па је Миннстар-председник желео да се увери, какво је расположење на самоме фронту. У ту сврху послао је на фронт, почетком септембра, тројицу министара, који су темељно извршили своју задаћу: обишли су све делове фронта и све јединице. Видевши како стоји са храном и обућом, и саслушавши опште жеље за повратком кућама, они су се лично уверили о правом стању ствари. Увидели су и то, да се војска држи индиферентно према њиховој посети, Кад су одлазили, прва чета трећег пука клицала је „Живео мир!“ Министри су--ее-дакле повратили у Софију, и известили Малинова оррабнолоњењу код трупа. А SSC
tf
7; 51 155
ИЕ