Nova Evropa

|| | | |

се она дотиче наших крајева. Овакав један емпориј, са свим појавама које би га пратиле, унео би истом неку правилност у економско функцијонисање државног организма, а тек преко правилног функцијонисања прешло би се на снажење целог организма, дакле и појединих делова.

Нема спора о томе, да је економска база једино она на којој је могуће градити јака и велика државна здања, и да без здраве економске базе нема здравља ни политичком животу. Необазирући се на општу кризу светске економије после великог Рата, која је имала свог одјека и у нашим крајевима, ми ћемо се осврнути специјално на другу једну околност, која је не мање спречавала, у почетку нашег новог државног живота, развитак и јачање наше привреде.

Југославија је састављена од делова трију државних скупина (Србија, Аустро-Угарска, Црнагора), од којих су се неке опет делиле на посебне економске системе (Аустрија, ХрватскаСлавонија, Угарска, Херцег-Босна). Сви ови делови нашли су се наједампут скупа, сваки са својим старим традицијама и навикама, које никако нису ишле према центру, нити су се ма и најмање подударале међусобом. Самоуправе и сличне тенденце, које су после Уједињења избиле, имају управо у тој чињеници своју клицу, мада су вешто маскиране сентименталним племенским лозинкама. Уз такву неповезаност привредних интереса и путева, иде и збрка политичких прилика. Оно што су политичари, губећи се у ситним, свакодневним, страначким и личним, натезањима и борбама, пропустили да учине, то чини из дана у дан време, тај најбољи лекар човечанства. Као што сломљена кост у људском телу, кад је вешто намештена, опет срасте, тако и поједини делови државе, и народа, мало помало све се више зближују, док коначно и они не срасту, па маколико векова пре тога живели одељено. Време је дакле и код нас врло много учинило.

Најбољи је пример за то наш Сплит. Без изграђења светске луке, без везе са залеђем, он је досад, после Солуна, показивао највећи лучки промет од свих лука на Балкану које за нас долазе у обзир. Сам од себе, без ичије помоћи, захваљујући свом ванредном положају, својим богатим наслагама тупине, он је својом индустријом цемента привукао у своју луку бродове читавога света. Још пре него што је уопште долазио у обзир као прва лука једне нацијоналне државе, за доба аустријског господства, Сплит је у свом унутарњем развоју показивао толико замаха, да су тадањи господари суревњиво пратили сваки нови корак на његову подизању, па су из бојазни за своје привилеговане луке на северу стављали запреке изградњи једне једине жељезнице, која је имала да га споји са хрватским залеђем, Та насилна подређеност и притисак на економском пољу, уз остале околности политичке нарави, ство-

86