Nova Evropa

tivne uloge, odlučuje u prvom redu ekonomska iunkcija dotičnog naselja, kamo ćemo ga ubrojati, Pod gradom razumevamo ona mesta čiji se stanovnici, ukoliko nisu državni činovnici, uđlavnom bave trgovinom, industrijom, i obrtom; naprotiv, nazvaćemo selima sva ona mesta čiji se stanovnici pretežno bave poljoprivredom ili ribarstvom.

Е Dalmatinski gradovi, u većini, ne vrše danas ni izdaleka onu funkciju u privrednom životu Dalmacije koju su vršili još do pre nekoliko decenija, Dok je ranije svaki grad bio apsolutan privredni centar za čitavu okolinu, tako da su okolišni seljaci sve svoje potrebe podmirivali kod trgovaca i obritnika u gradu, a ovima opet prodavali višak svojih produkata, danas svako iole veće selo ima svoje trđovine i svoje obrtnike. Prema tome, uloga pojedinih gradova danas je znatno manja nego što je bila pre, pa kako većina tih gradova nije пасја гебтеза ц гагунко industrije, to su ti gradovi većinom u dekadenci, Pogotovo su u dekadenci oni gradovi Južne Dalmacije koji su nekad igrali vidnu ulogu u našem brodarstvu, ali koji su tu шШоби prelazom sa jedra na paru uglavnom izgubili. Trgovina Dalmacije, apstrahujući od izuzetaka, još i danas ima izrazito lokalan karakter, i seoski trdovci sve više eliminiraju neposredni uticaj бтадоуа. О kakvoj znatnoj internacijonalnoj trgovini, koja bi dala nova poleta pojedinim gradovima na Primorju, nema ni govora; čak

· se ne može ozbiljno govoriti ni o jačoj trgovini sa ostalim pri-

vrednim centrima naše države. Industrije, osim par poduzeća koja se oslanjaju na specijalne prilike Dalmacije, nema u dovoljnoj meri, a ni promet još nikako nije uzeo veći mah i obim.

Privreda Dalmacije dakle nalazi se u teškoj dekadenci. Poljoprivreda, s obzirom na znatno povećane životne potrebe pojedinca, ne može da ishrani danas isto onoliko stanovnika koliko je mogla još pre nekoliko decenija; jer dok su cene poljoprivrednim artiklima ostale, računajući u zlatnoj valuti, na istom nivou, zahtevi pojedinca, već i s obzirom na porast kulturnih potreba, porasli su po nekoliko puta, pa kako taj povećani izdatak oko izdržavanja nije kompenzovan povećanjem poljoprivredne produkcije, ili porastom cen4, to je nastao jedan delicit, koji, s pogledom nato da u zemlji nema jače ingovačke i mdustrijske delatnosti koja bi ба nadoknadila, dobija sve više karakter stalnosti. Žalosna je činjenica, da su poslednjih decenija, za veći deo Dalmacije, doznake emigranata iz Amerike bile dlavno vrelo prihoda, i da su te doznake uglavnom služile da pokriju deficit u privrednom životu Dalmacije. Van svake ie sumnje, da bez doznaka emigranata iz obeju Amerika, Dalmacija produktima svoje poljoprivrede, i svojom trgovačkom i industrijskom delatnošću, ni u kojem slučaju ne bi mogla prehraniti 600.000 osoba, pa bi se narod iz nje morao seliti u masama, ili

88