Nova Evropa

па Котор, Корчула, Паг, Будва, Скрадин, Ластово, Мљет, Пољица, и други.

По овим статутима, којима су се далматински градови управљали за вријеме од 500 година, постојала је у њима најшира самоуправа, која се је вршила преко великих или опћих вијећа (СопзШ ит тајиз); а ова су сачињавали обич-

но сви чланови племићског корпуса који би навршили про-

писане године живота. Ови вијећници су били насљедни. Велико Вијеће је, у већини градова, имало право да оптира и представнике грађана, који су обично оваковим именовањем стицали племство. Како је дјелокруг великих вијећа био врло широк, постављала су се обично и мања вијећа (Сопз шп пипог), на која би се преносио један дио власти. У неким

градовима су постојала и такозвана Сопг ја заргепн бити.

Сиаттае. На управи далматинских градова стајао је, у почетку, Comes (сопје); а касније начелник, са викарима и присједницима. Овако састављена градска заступства вршила су административну, законодавну, судску, полицијску, и егзекутивну власт, са потпуном и најширом самоуправом и финансијском самосталношћу, кујући кадикад и властити градски новац, развијајући акцију и иницијативу (каква се касније није никада више у овим градовима јавила), именујући и делегирајући своје посланике, организујући и оборужавајући морнаричку и копнену војску, оснивајући своје трговачке агенције и велика трговачка подузећа. Опћинске самоуправе далматинских градова су,у становитим епохама, вршиле уопће све функције и атрибуте самосталне државне власти,

ивот далматинских градова који се испољава у самоуправама њихових муниципија сачињава повијест Далмације кроз читаве вијекове, и показује снагу њезине културе, која се манифестује у небројеним архитектонским зградама и умјетничким дјелима разасутим по читавој Далмацији, Многобројне великолепне катедрале, дивне палаче, самостани, ложе, торњеви и звоници, узорне тврђаве и зидине, умјетничке резбарије (особито врата), скулптуре и слике, дубоко знанствена и књижевна дјела, у којима су се са талијанским великим ауторима натјецали домаћи синови (као Радован, Тврдој, Бурин, Медулић, Доминис, Бошковић, и још читав низ пјесника и писаца), доказује благотворан уплив слободног самоуправног и грађанског живота који се развијао по далматинским градовима.

Услијед пада Млетачке Републике, и утаначења мира у Кампоформију (17. Х. 1797), далматински градови, скупа са осталом Далмацијом, потпадоше под власт Аустрије; или, како су гласили ондашњи закључци градских вијећа, „под власт