Nova Evropa

Трогир.

Путнику који, долазећи копном из Шибеника, избије на брдо „Влашку“, пукне пред очима призор уистину диван, достојан да се такми са разглашеним видицима венецијанским: једним погледом обухвати далеку, плаву пучину, по којој разасуто плови средњедалматинско острвље; а доли, под његовим ногама, у сјају јужнога сунца, прелијевају се, и срце му усхитом испуњају, дивна увала „Салдуна“ и прекрасни залив каштелански, док му се задивљени поглед не заустави, најзад, на средишту све те љепоте, стародревном Трогиру, чији се мнотобројни звоници дижу у вис, као у захвалној молитви Богу, што је сав тај природни чар просуо око њих, да буде умјетничким оквиром љепоти њиховој и њихова града,

Трогир је мален градић од.једва четири хиљаде становника, али частан са своје старине, Утемељен од Грка, у ТУ вијеку прије Христа, доживио је у своме дугом вијеку много славе, али и доста понижења. Видио је сјај и пропаст Римскога. Царства, западног и источног; осјетио је на себи свирепост Хуна, Авара, Сарацена, и Монгола; без опирања је признао власт хрватских кнежева, док — услијед срамне продаје Ладислава Напуљског — није и он, са осталом Далмацијом, потпао под Млечане, у ХМ вијеку, и остао у млетачком ропству све до конца ХУМШ вијека. Отада, па све до ослобођења —- ако се изузме кратки перијод француске владавине, од 1806-1813 — био је у власти Аустрије. Године 1918 дочекао је и он, радостан и одушевљен, ускрс Југославије, којој је на дар донио непроцјењиво благо својих умјетничких споменика.

Трогир је, у том погледу, један од најбогатијих и најинтересантнијих градова Југославије. Нагдје, код нас, на тако маленом простору, није се скупило и узаједно слило толико љепоте, поезије, и живота, као у камењу овог „мртвог“ града.

Када из полумрачних, уских улица ступите у центар града, на Градски Трг, останете задивљени и тронути, То чудесно камење, које су вијекови градили, неодољиво дјелује својом монументалношћу и својим величанством, У дивној хармонији дижу се, један поред другога, три најљешша трогирска споменика; Катедрала, Опћински Дом, и Ложа. У њима је симболизована сва политичка и културно-религијозна прошлост Трогира.

Међу њима, као умјетничко дјело, долази на прво мјесто Катедрала, најљепши Божји храм на Балкану. Будући да се дуго времена градила, преко два вијека, опажају се на њој утицаји разних стилова, премда јој је темељни облик романски, Над предворјем, у мистичном узлету, пење се пут неба знаменити Звоник, то чудо одуховљеног камења. Грађен је на

116