Nova Evropa

сваком мало већем граду да се у свим правцима развија, Трогир је ишао у корак са Сплитом и осталим важнијим градовима у Далмацији, а у многому им је и предњачио. Прилике су се измијениле на штету Трогира; вријеме га је претекло и далеко за собом оставило. Али, „заха [одиштигт!" Његов најљепши

урес, његово дивно камење, пркосиће времену и причаће ·

позним покољењима о простој слави'и величини, а душу југословенског ходочасника испуњаваће поносом мисао, да је сву ову љепоту подигао народ његове крви и његова језика.

Р. Бубле.

Starigrad na Hvaru.

Šta sve radja na otocima ispred Splita. {Iz pisma jednog našeg iseljenika.) Pred zimu 1926.

„.. Его рјапдијет bez cilja po ovoj lHjepoj našoj novoj državi ima dva mjeseca, koja mi se svidja jer Je naša, i koja pokazuje napretka ako 1 sporo, te silnu volju za život i kristalizovanje prilika „..

.., Iza onih dogadjaja (Hercegovačkog Ustamka), ja sam ti se kao mali ukrcao na jedrenjači »Irinaesti Dubrovački« za Ameriku ,.. Nedaleko od Uotsonvila {Watsonville, Kaliornija), gdje živu ma okupu naši Konavljani i još tjeraju lijepu trgovinu sa Jabukama, kupih ma isplatu Jedan mali voćnjak, iliti larmu, te vegetirah prodavajuć 1 baveć se poljodjelstvom „.. Za ratno doba, nismo se ni mi amo u Kaliforniji osramotili, već smo — kao stari Slovinci — učinili svoju; jest bilo i otpadnikA i poturicA, u ime ljubavi prama Franji Josipu i svetomu Ocu Papi, ali je većina išla za jednim štapom, da se dočepamo slobode, oslobodjenja i ujedinjenja...

A sad, kao brod bez jedara, zalutao poslije toliko godm4 da vidim staru domovinu, — prognanik sam bez otačbine i stranac u vlastitoj domaji, Tamo tudjma, i možeš rijeti tudjinci oko mene, koji me ne razumeju, Amo se pomrlo od porodice, otudjio se od prijatelja i od znanaca, i nastao novi svijet, Dva svijeta pače i dva problema, Imam movaca, a nemam zadovoljstva; imam zavičaja, a u njemu porušeni dvori. Starost je tute koja hoće ljubavi i njege; toplina samo u uspomenama i u sumcu, ljubav se kupiti ne može, Šta onda? ,,, Za moju sreću da je preostalo još u meni onog našeg зфатоб idealizma i ljubavi za sve Što je maše, te premda ofudjen gledam madovezati stare uspomene, ljepotu one divlje ali romantične naše naravi: sunca

119