Nova Evropa

sve da »vampartijske« i ne uzmemo u obzir, Tu, dakle, oprezan čitalac zastaje po drugi put mašući бјауот, 1 sve sa više opreznosti čita dalje i kontroliše podatke ove knjige, Kad dodje do strane 93., on je već prilično upućen u stvar, i ne čudi se više što je naš prevodilac poklik sa ruskih brodova: »Da zdravstvujet simitna revolucijale preveo prosto sa »Živela revolucijale — budući da očigledno nije znao šta da počne s onim »imirma«; to »simirna«, naime, ne znači ništa, već treba da stoji »vsemirnaja ({svetska) revolucija«, samo što Je nemačke delegate izdalo njihovo znanje ruskog jezika, pa se prevodilac u nedoumici izvukao iz neprilike izostavivši tako: važnu reč i za pisce i za inspiratore ove knjige. Ovo je, dakako, malenkost, — ali malenkost koja mnogo kaže. Jer, iako u kmjizi negde stoji da je neko od delegata znao ruski, očigledmo je sporazumevanje medju ovim Nemcima i Rusima na koje su nailazili, i s kojima su govorili, počivalo uglavnom na — tumačima, 1 to postavljenim od Sovjeta za ovu »nemačku braću«, Ističe se, doduše, da su ovi tumači »uzgred budi rečeno, bili vampartijski ljudi«; ali, uzgred budi rečeno, ko od nas u to veruje? .,,, Podaci u ovoj knjizi dakle počivaju ma utiscima što su ih pedesetak nemačkih radnikš&-komunista dobili u Rusiji u toku od mesec-i-p6 dana s pomoću tumač4 pridodatih im od sovjetskih vlasti, Ko o tome vodi računa, tek taj će s pravim razumevanjem čitati ovu »Istinu o Sovjetskoj Rusiji«, te videti čemu je ona namenjena, Da mu olakšamo čitanje podvlačenjem još nekih mest4, koja su i mače karakteristična za ovaku vrstu propagande,

Ova nemačka delegacija, čiji se članovi obavezuju da će se »boriti zato, da pored Sovjetske Rusije maskoro postane Sovjetska Nemačka« {str, 206), nailazi dabogme svuda kud prolazi današnjom Rusijom na opšte zadovoljstvo, upravo — sve pliva u zadovoljstvu, i celom zemljom teče med i mleko, Vi ne verujete? Evo čujte! — Seljaci, ta najbrojnija klasa ljudi u Rusiji, za koje nam kažu sa tolikih strana da se bune i da neće sa boljševicima, — zadovoljni su. Oni su blagodarni boljševičkom režimu što im je »dao zemilju«; doduše, seljaštvo je u Rusiji, kako svaki zna, dobilo, t, |. samo uzelo, zemlju još pre Boljševičke Revolucije, pa su boljševict samo — nolens volens — sanlkcijonisali tu činjenicu, dok pravno zemlja ni damas me pripada seljaku već državi, te seljak i dalje samo sanja o tome, da mu se daš zemlja u privatno vlasništvo i »na modrom papiru, sa državnim pečatom«, Boljševici se medjutim koriste zakonom o »nacijonalizaciji« zemljišta, pa dele пајplodnije tle kome im je drago, i onda je — seljak zadovoljan i zahvalan! Da, seljaci čak — što u prvo vreme, kažu ovi delegati, ni sami nisu mogli verovati — »rado plaćaju porez« {str, 142)!

177

| ||| JE}|

|