Nova Evropa

средиште на Волги). Бољшевици су се уопште сада латили посла око прикупљања и публиковања грађе за историју њихове властите Странке и Октобарске Револуције. Ова грађа обухвата, дакле, веома важну страну, и расветљује главне струје и догађаје целокупне историје Русије од краја Х1Х стоneba no данас, Код бољшевика постоји нарочити одсек Странке који ради на проучавању њене историје, такозвани „Истпарт“. Користећи се богатим средствима „Госиздата“ (Државног Накладног Предузећа) овај Одсек успео је већ да изда велик број значајних и занимљивих брошура и књига.

Владимир Павловић Антонов, стари револуцијонар-бољшевик, новинар и адвокат по занимању, водио је борбу са Царском Владом још пре Рата, наставио ју је за време Рата, водећи акцију у духу одлучног дефетизма, па је зато године 1916 административно протеран у Источни Сибир, где је интервиран у једном забаченом селу, из којег га је Фебруарска Револуција ослободила. Он се вратио у Саратов, и ту је постао први вођ комуниста, па се је ускоро успео и до места председника локалног Совјета, у којем је својству извео у граду и губернији Октобарску Револуцију. Стајао је на челу Владе у губернији која је за извесно време била готово одсечена од центра; а, како он сам каже, три пута је већа од државе обима Белгије. Ово доба свога живота и рада Антонов је веома живахно испричао у књизи која носи наслов „Под заставом пролетерске борбе"“) коју хоћемо овде укратко да прикажемо, |

Оно што је нарочито значајно у књизи Антонова, то је њена, да тако кажемо, „типичност", и са психолошког и са историјско-политичког гледишта. Можемо у њој лепо пратити типичан развој психологије маса и појединапа, као и типичне догађаје револуцијонарне борбе,

Рат је затекао нашег аутора потпуно дезоријентисана. „Рат, рат! чуло се на свакој раскрсници , .. Било је неопходно потребно одредити свој став наспрам њега... Ја сам дошао до закључка, да за револуцијонарнога социјал-демократу има да остане исто стајалиште дефетизма (,пораженчества'), које смо заузимали за време Руско-јапанскога Рата“, Међутим, Антонов је био готово осамљен несамо у средини радника и интелектуалаца него чак у средини најлевијих револуцијонара —- својих другова. „На свакоме је кораку", вели он хумористички у овим својим успоменама, „могао из какова ес-ера, мењшевика, или бољшевика, избити какав Иван Сусанин" (Сусанин је легендарни јунак из године 1613, кмет бољара Романова који је, прича се, спасао живот тек изабраном цару

")В. П. Антонов-Саратовскин:; „Под стагом пролетарском борљбњ“, Св, 1. Москва-Љењинград, 1925. 310 стр. -|-- 6 слика.

181

|