Nova Evropa

Али се одједаред с њиме деси промена: он је постао леп, усправио се, и узвикнуо је ватрено: „Ох ала бих радо доживео победу! Макар само за тренутак! А онда — умрети... Али, касно је, она неће доћи“... одговорио је као сам себи, и постаде суморан и тужан... ".

Акција Антонова завршила се је, како већ рекосмо, протеривањем и интернирањем у далеки Сибир на северо-исток од Иркутска. Било је тамо иитернираних сва сила револуцијонара свију врста. Живели су, радили, али понајвише су политизирали, држали предавања, водили дискусије, писали реферате. Са једним од својих присних колег4-бољшевика, Антонов се разишао у оцени ситуације: „... Револуцију у Русији он је замишљао као буржоаску, а прелаз на власт пролетаријата само у вези са европском револуцијом. Ја сам, напротив, очекивао у свету низ демократских револуција, које нису искључивале освојење власти од стране пролетаријата; али сам за Русију предвидео радничко-сељачку револуцију, која није искључивала могућности освојења власти од стране пролетаријата, попут Париске Комуне..." Да би слушали дискусију, револуцијонари су настањени по разним селима — ишли једни к другима преко поља, често кроз страшну сибирску вејавицу и мраз, — само да се „сити наразговарају“... Али је време разговору у прогонству брзо прошло, јер је избила победничка револуција... Доследан себи, Антонов је већ првих дана марта — на пропутовању кроз Иркутск — позивао војску, раднике, и грађане, да не полажу заклетву Привременој Влади, а на митингу који је тада одржао завршио је тај говор са: „Живео Совјет Радничких Депутираца! Доле Родзјанко, Љвов, и Гучков! Доле гучковљеви јунаци! Живела револуцијонарна војска! Живео мир међу народима!" У овим узвицима садржан је цео програм ондашњег бољшевизма, па је природно да се је Антонов одмах завадио са већином социјалиста који су тада стајали још на гледишту такозване „револуцијонарне одбране Отаџбине“, Разишао се он такођер и са неким ес-ерима, који су тада заступали мишљење већине демократије, те који су тврдили да не треба убијати Цара и његову фамилију. То је било за Антонова несхватљиво: откуд у терориста такво „вегетаријансто" 2...

Између оба крила. Револуције убрзо је створен дубоки јаз. Ми нећемо пратити нашег аутора у његовим детаљним разлагањима историје године Седамнаесте у Саратову и његовој покрајини. Јасно је, да екстремни елементи расту сваког дана, да бољшевици безобзирно и одлучно освајају једну позицију за другом. Након „иступа“ Корнилова (покушаја Врховног Команданта да обори Привремену Владу), бољшевици су загосподарили у Саратовском Совјету, те им је 26. октобра

183