Nova Evropa

varoši u varošima. Nedostatak ovakvih škola ima za posljediciu nedostatak stručno-spremnih domaćina i radnika; a to je opet uzrok zaostalosti u poljoprivredi, u svima dramama zanatstva i trgovine, Ovakvo stanje čini državu zavisnom od tudjih stručnih radmika, a zemlju u svakom pogledu zaostalom, te trgovački bilans neuravnoteženim а državne finansije „mestabilnima. Uostalom, sve što je danas u tom pogledu potrebno Crnoj Gori, potrebno je cijeloj zemlji, izuzimajući možda krajnji sjeverozapad Jugoslavije, gdje je stručno školstvo prilično razvijeno.

Programski, škola u Crnoj Gori, do ujedinjenja, bila je potpuno jednaka sa onom u Srbiji, To važi i za osnovnu i za srednju školu. To je dolazilo otuda što je zakonodavstvo u Crnoj Gori, naročito od donošenja Ustava {1906}, radjeno po ugledu na srbijansko zakonodavstvo, Spajanje, dakle, i primjena zakona ranije kraljevine Srbije na škole ranije kraljevine · Crne Gore nije izazvalo apsolutno nikakova potresa; nije se ni osjetio taj prelaz, jer su i programski i po ciljevima, pa čak i po udžbenicima, škole u objema nekadanjim srpskim državama bile jednake. Bilo bi krajnje vrijeme da se ovo može reći i za cijelo školstvo u čitavoj Jugoslaviji, Krajnje je vrijeme da se što prije počne vršiti jedna velika i prijeko potrebna dužnost pred budućnošću Jugoslovenske Nacije: da prosvjetna politika i školstvo u kraljevini dobije jedinstven zakon, jedinstven nastavni plan, te da se zadahne jedimstvemim duhom bratstva, sloge, i slobode, duhom jugoslovenskim i slovemskim,

Dr. Nibola Šberović.

Државни Музеј на Цетињу,

Музеј на Цетињу није најновијег датума, За вријеме Ободске Прославе (1893), пок, краљ Никола дао је из својих приватних средстава 1000 фијорина, као почетну главницу за успостављање Државног Музеја. Три године доцније (6. децембра 1896) донесен је и „Закон о Књажевско-прногорској Библиотеци и Музеју“. Одмах послије тога приступљено је раду. Главни посао свршавали су наставници Цетињске Гимназије. Колекције Музеја и Библиотеке нагло су попуњаване, Основ. Музеју биле су углавном ископине из Дукље, које је откопао: Павле Ровински. Поред тога, стизали су прилози из читаве Црне Горе. Ту је у првом реду било скупоцјено оружје, старинско одијело и везови, а нарочито прилози нумизматичкој збирци, Негдје пред сам Балкански Рат повела се ријеч, да се овом Музеју придружи и Музеј Министарства Војног, који је обиловао скупоцјеним оружјем свих врста, а особита врије-

228