Nova Evropa

нице, или чак и какве велике књижаре, наићи ће се на големо књижевно благо, које — и кад се од њега одвоји књижевни шкарт — представља читаву културу писменог човечанства, Нека се узме која год грана —- од етике и естетике, или социјологије, па до најстручнијих предмета практичне примене (например, како је најбоље хранити канаринке, или проводити електрична звона) —, на свима подручјима има пуно добрих књига приступачних и обичном читаоцу као и стручњаку. Ипак ми са жалошћу запажамо да је, поред све огромне литературе по питањима етике, морал савременог друштва више него сумњив; уз огромну литературу, посвећену питањима државног уређења и друштвених наука, масе су бескрајно необавештене у социјологији, на очигледну штету за државни живот нације а на велику корист страначких демагога. Колики су резултати медицинске науке и хигијене, и колико има лепих популарних дела која дају научне упуте за чување здравља, — а зар не цвате и данас (и несамо код неписмених сељака) најгрубље празноверице у питањима лечења болести!.,. А шта се тек ради по питањима породичног васпитавања деце 2 Свуда, на сваком подручју, исто: књига добрих има сва сила, писмених људи има пуно, — што но рекао руски сатиричар Салтиков, „писац нешто пише, читалац нешто чита", али везе нема.,. Зашто књига, та моћна полуга савремене културе и спроводник знања и духовне светлости од људских генија у широке масе народа, — зашто је књига имала досада, и још увек има, тако мало утицаја 2 — Један од главних узрока. је поуздано неумешност масе писменога света при читању, потпуна неспособност да се користи књигом. А овоме је највише крива наша школа, која гони ђаке да уче многе књиге, али не уме да их научи како да се књигом служе.

Научити, како се слова састављају брзо у слогове, а слогови у речи, па их брзо читати и разумети, тојест изучити механику брзог читања, — то још не значи умети читати, Читању, са правим разумевањем оног што се чита, треба да се човек учи исто тако помно и са напором као и умешности свирања на гласовиру или шивања одеће. „Умети читати“ значи увек читање са смислом и разумевањем, читање са пуном пажњом, и то од најранијег детињства. Сваку књигу уметничког карактера читалац треба, још од школских клупа нижих разреда основне школе, да чита тако да му се не измакне несамо фабула приповетке, спева, или бајке, већ ни делић психичког живота јунака, као ни сав уметнички апарат, с помоћу којега је тај живот приказан. Читалац — било одрасли, било дете — не сме да буде само пасивни посматрач него и активни учесник свих оних догађаја и доживљаја које приказује аутор или добро уметничко дело. Али та вештина читања не јавља се сама, — њој има човек да се учи.

263