Nova Evropa

upravljajuće volje i uopšte svesti zemlje, a koja će postaviti u službu tih ciljeva, slobodno odabranih ili svesno prihvaćenih, duhovnu snagu cele nacije. Ta naša vera i to poverenje ističu iz poverenja u narod, i to je nacijonalna volja koja stvara budućnost. To je Italija shvaćena više u pravcu budućnosti, nego li a smislu prošlosti; to je narod, — ona velika i široka masa našega sveta, koja se iz svojih dubina podiže prema svetlu Istorije, razvijajući postepeno omu političku realnost koju nazivamo »Iftalijom«, i prosvećujući je sve više širokim čovečanskim idealima koji su pogodba i posledica njena svesnog ulaženja u punoću nacijonalnog i internacijonalmog života.

Talijanski narod mora stoga sam sebi da odredi, i da jasno upozna, ciljeve prema kojima se orijentiše njegova istorijska egzistenca, Mora da se oseti odgovornim, mora da se samome sebi obaveže da će iskupiti zalogu koja je potrebna da se dosegmu ti ciljevi, Samo uz takve uvete njegova buduća povest moći će da postane velika i ozbiljna, i moći će da stvori nove duhovne vredmosti i novu bogatu civilizaciju. Da bi se ti uveti mogli ispuniti, potrebno je da talijanski narod ne dopusti da se njegovim životom i dalje šali »vlada poverenika«,,.. već, sa verom u mogućnost да зат sebi stvori red, civilizaciju, veličinu, i da vlastitom slobodom napiše istoriju Treće Italije, ostane poverem samome sebi. Jer ako om sam ne bi uspeo da prosledi staze spasenja i veličine, niko drugi to za njega пе bi mogao da učini, i svi pokušaji preduzeti od kakve efemerne oligarhije ostali bi jalovi i promašili bi da pripreme i stvore mogućnost našeg nacijonalnos vaskrsa,

Ali u ovakav neuspeh mi me verujemo, miti možemo da verujemo, jer ga fisućleina istorija Italije čimi neshvatljivim, Talijanski Rizordžimemto postao bi neprotumačenim meteorom, fantastičnim i apsurdnim prikazanjem, kad se пе |: тобао smatrati eksplozijom pouzdanih nacijonalnih mogućnosti, nakon dugih stoleća trudnog rada, i kad ne bi značio da je tisućletna nemoć maše istorije da se stvori nacijonalno jedinstvo komačno «ујадала, опоба dana kad su ideje Revolucije i napoleonske armade probudile Italiju iz njena dugoša sna i uputile je u pravcu alirmacije nacijonalne svesti i konstitucije unitarističke Države,

Demokratija je bila na krštenju Italije, koja je vaskrsavala u naciju; sama talijanska nacijonalnost je demokratska tvorevina, jer stari je režim poznavao države, ali nije znao za macije, a Italija pod starim režimom nije bila Država, Šta dakle u Italiji traže Žžalosmi hidalzi antidemokratske propagande? Koje će zaštitne veličine oni da otkriju za Panteon nove epohe u starim dupljama nemoći i ropstva, posred kojih je životarila dosadna, matora, i slabašna Italija posle Renesanse a pre Ri-

350