Nova Evropa

lektivnost, Kolektivna psiha ne opredeljuje se pod uticajem komplikovanih računA, već reaguje ili dejstvuje prema impulsu širokih ı dubokih sentimentalnih struja, koje su jedine u mogućnosti da sliju ili zbune različne mdividualne želje i volje. Pouzdano je, i niko ne poriče, da se kolektivnost, anonimna mnoštva, stavljaju u dibanje od izvesnih pojedimačnih volji, koje mogu da podlegnu i proračunanosti i mteresu; ali ove volje, ako hoće da se pomaknu, moraju da apeluju baš ma dubinu kolektivne psihe, i to posredstvom evociramja i iskorišćavanja osećaja, koji se, analizovani, prikazuju kao primordijalni ostatak u igri velikih istorijskih pokret4,

Tu smo sad na polaznoj tačci. Je li ovaj predratini svet, ekonomski internacijonalizovan, bio to i spirituemo? — Na ovo se pitanje mora odgovoriti negativno, Na samome ekonomskom polju odnosi i internacijonalne organizacije kapitalizma imali su, u većini slučajeva, značaj materijalne potrebe, posredne koristi, egojistične spekulacije; uz njih su.postojali i drugi odnosi, i organizacije sa suprotnom tendencom, — to su bila udruženja specifično nacijonalnih industrija, u smislu protekcijonističke politike, Šire orgamizovane bile su, besumnje, internacijonalne organizacije radnika, inspirisane me posrednim interesima, koliko opštom vizijom i idealnim programom. Na području internacijonalne politike, postojale su izmedju države i države sporazumi i savezi, ali ti su počivali ma udruženju vojničkih snaga i, na dogledu rata, postavljani su nasuprot jedni drugima. U immtelektualnome svetu postojala je, nesumnjivo, solidarnost medju narodima, postala iz jednodušnosti u pojmovima i metođama, i usled uzajamne izmene i saradnje u produkciji kulturnih vrednosti; ali je ova solidarnost bila ogramičena na vrlo uske krugove učenjaka i pisaca, i imala je u velikoj većini značaj čisto eruditski i akademski, Nije bilo moralnog jedinstva izmedju maroda, nije bilo imternacijonalnoš огебапја, А to je baš bila odlučujuća tačka.

Ali sama konstatacija jednog sukoba, koji bismo mogli nazvati i statičkim, izmedju moralne svesti naroda i njihove ekonomske superstrukture, pa bila ona i kulturna, ne iscrpljuje anormalnost situacije koja je usledila u Ratu i u politici posle Rata, Jer sukob mije bio samo statički, već i dinamički: dve serije elemenata misu bile samo u disharmoniji, već je ova Фазћаттотија i stalno rasla, Dok se u prvim godinama XX veka vršila intenzifikacija ekomomskog internacijonalizma, dotle je duhovni, sentimenmtalni nacijonalizam dosegao odromne razmere svoga razvitka i probudjenja, Alko je XIX vek politički bio vek nacijonalnosti i prava narod4, to je početak XX veka bio, nasuprot tome, epoha macijonalizma i imperijalizma. Od Маснија se prelazilo na Moreasa i na Kiplinga, Da li je to bio logičan

370