Nova Evropa

stavmog ekvilibrija formule koja je držala na okupu stranku, uvek pod pretećom opasnošću preloma, t, j. bez mogućnosti da odredi odgovornost vlasti, kao sredstvo. direktne altcije za socijalnu obnovu. Istorija talijanske Socijalističke Stranke i politička bijograHija Filipa Turatija od 1902 (Kongres u Imoli) do 1914 {aprila, Kongres u Ankoni; juna: »Crvena sedmica«) udružuju se u ovoj fatalnoj neodlučnosti,

Novi ljudi, smijoni aditatori, koji su izašli iz mladenačikih četa, počinju da napadaju starog vodju i njegovu nauku, Počinju da penetriraju sindikalističke ideje sorelovske boje, a mlada, borbena, i neodredjena četa sindikalista (poneki od njih vrlo oštri i daroviti, kao Artur Labrijola) kupi se oko movine »S ocijalistička Avangarda«, Osim toga, praktična akcija postaje sve to nemoćnija, tako da dolazi do teških štrajkova u Parmi, koji diskredituju smdikaliste, Ovaj prvi perijod odbrane starih pozicija završava pobedom зтатоба vodje: Kongres u Firenci (1908) obračunava sa sindikalistima i, konačno, nakon tolikih sukoba i variranja, Kongres u Milanu {1i910) pristaje uz Turatijevu tezu, potvrdjujući da bi »socijalistička revolucija bila tek ime bez sadržaja, ikad je ne bi pripremile sukcesivne pobede od strame proletarijata, svim onim reformama koje, iako kompatibilne sa današnjim ekonomskim stamjem, ipak mu postepeno podižu osovinu«, Posle godine dana, kada je palo Lucatijevo

Ministarstvo, pozvan je Bizolati da učestvuje u novome kabinetu, Bila je to legitimna interpretacija ши апзкоб роуегепја, pa ipak Stranka nije dozvolila Bizolatiju da prihvati poziv. Mašina talijanskog reformizma bila je visoko izdignuta, ali je nezgoda bila u tome što — nije funkcijonisala, A kako statika nije u duhu prirode, to je otpočela padajuća faza parabole, u kojoj vrlo brzo figura starog vodje prelazi u melankoličnu sferu sene. Dolazi mova četa intramsindenfnih mladića, Кој optužuju Turatija i prijatelje mu da su se odrekli nauke, kao učesnike u izdajstvu, To je tendenca izrazito antidemokratska { antiparlamentarna, koja — pod vodjstvom mladog Musolinija — postaje revelacija poslednjeg časa, te energično sebi krči puta sa novom taktikom izrazite metodske intransingentnosti, bez obzira na ličnosti,

Dok je najveća Turatijeva briga bilo jedinstvo Stranke, Musolini preokreće kriterije unutarnje taktike, namečući novu viziju problema, i odstranjujući bez obzira elemente Које је оп držao imkompatibilnima, Dva su kongresa predvodjena od njega {u Emiliji 1912; i a Ankoni 1914), na kojima stu izglasane dve bučne ekskomuunikacije: reformisti desnice {Bizolati, Bonomi, Kabrini, i L d.), i socijalisti koji su pripadali masoneriji, najureni st iz Stranke, Turati, gotovo inditerentan, prisustvuje ovome maglome obrta Situacije; on ne zna kako da se udalji, pa ostaje sa svojom Srupom reformista, kao neslušani затеник

382