Nova Evropa

Зар биоградска господа не осјећају одвратност писања Дра. Лује Војновића 2 Зар још не познају овог сумњива грофа 2 Зар, читајући шта пише, не долазе као ја до закључка, да би човјек који данас онако пише о свом највећем на овом свијету добротвору био кадар да сјекиром разбије ковчег краља Николе у Сан Ремо, дигне сабљу, дар Александра П (са којом у друштву спава вјечни сан), заложи ју у Мопе де Раефе, купи фрак и каранфил и пође на какав весели париски пирг Зар не мисле, као ја, да би човјек који данас пише овако о мртвом краљу Николи, — да су случајно побиједиле Централне Силе — био у стању издати други „Скромни помен о великом краљу“, и у њем казати, да је бугарски краљ Фердинанд лице медаље, а да су наличје исте медаље краљ Никола и краљ Петар2 Зар не осјећају одвратност рада људи типа Војновића, који руше темеље државе 2... Ја нијесам никад имао никакве обавезе према краљу Петру; али бих радије видјети суху моју десну руку него ли јој дозволити да напише и десети дио о краљу Петру од оног што Војновић пише о краљу Николи. Али да пређем преко овог. Долазим на други предмет, за мене важнији,

Ја сам лично упознао Г, Војновића по први пут у животу на. пароброду Ријека-Котор, 28. септембра 1912. Враћао сам се из Цариграда у домовину, посље објаве рата Турској, Тукли су се већ крвави бојеви, Г, Војновић је ишао тада у Црну Гору. Други пут сам га видио 3, октобра 1912, у двору на Крушевцу код Подгорице, Било је по вечери. Краљ је био позвао к себи неколико виших војних и цивилних чиновника, међу њима и мене. Покојни Краљ је сједио у свом салону, а одмах уз њега сједио је Г. Војновић, који је изгледао веома охол, и гледао сиротињу с висока; пун је био гестикулације. Држао је важно неки папир у рукама, На краљев мит, Војновић је почео читати. Одмах сам видио, да је то од њега спремљени административни штатут за сјеверну Арбанију. Истог часа познао сам човјека, и отад досад нијесам о њему промијенио своје мишљење, Располагао је кожом међеда који је још био у шуми. Господин Гроф је већ био предложио Краљу и чиновништво, а Краљ предлог усвојио; за генералгувернера Скадра био је именовао бригадира М. Мартиновића; за цивилног адлатуса био је назначио Г, грофа Војновића; за помоћника предсједника скадарске општине, Мухарем бегаЂул-бега, био је одређен Џетар Шламенац, дотадањи представник Црне Горе у Цариграду. Покојни Краљ ме је одмах погледао и љутито ословио са: „Нећеш! теби се згрђа2" „Нећу!“, био је мој сухи одговор. Од тога часа Краљ није хтио више да ме види. Одмах затим пошао сам с војском за Скадар. Г. Војновић, као члан краљеве цивилне куће, пошао је с Краљем на Ријеку, а доцније на Цетиње, У логору код