Nova Evropa

управо кнез Лујо у ово доба служио 2... Ја сам, 25. априла 1913, у сједници на „Ктвб Едмага УП“, изнио моје услове у виду уговора: уступање вароши Скадра пошто из њега изнесем све што је припадало царској турској војсци и држави. Уговор без измјене примили су сви команданти блокирајуће међународне флоте, осим аустријског адмирала Шегована. егован је жив. Пензијонар је југословенске државе. Није ми жао. У Медови је 1913 чинио част својој заклетви. Два дана доцније потписао је и адмирал Његован. Црна Гора је задржала сву сјеверну Арбанију, осим Скадра. Она је требала _да служи као залога, да ће Велике Силе исплатити Црној Гори обећаних јој 30 милијона златних франака.

Влада сердара Вукотића нашла је била државну касу "потпуно празну. Никакви директни порези од народа ратом изморена нијесу се могли тражити, Стање је било необично тешко, Послали смо Г. Војновића у Лондон, да настоји код енглеског Министра Спољних Послова и амбасадора Великих Сила, да нам се обећане отштете исплате, или бар даде један аванс. Г. Војновић нас је извјешћавао како, благодарећи његову сталном настојању у Лондону, посао врло добро напредује, и нада се, да ће га убрзо свршити; али да Аустрија чини потешкоће стога што још окупирамо сјеверну Арбанију. Јавио нам је, да га је увјерио гроф Менсдорф-Пуји, аустријски амбасадор, да ће нам се новац одмах исплатити ако евакујишемо Арбанију. Ја сам се тому противио. Али Краљ и моји другови, нарочито онај Финансија и Војни, чије је стање било најтеже, тражили су да послушамо. Евакујисали смо сјеверну Арбанију. Новац нијесмо добили,

За све вријеме Балканског Рата, Др. Војновић је својим упливом на краља Николу доводио овог до све већег увјерења, да Русија напушта и Црну Гору и њега. Он је састављао сва она политички неопрезна писма, која је у доба скадарске опсаде краљ Никола упућивао руском цару Николи [| Он је, марта 1913, саставио и оно писмо које је покојна краљица Милена упутила била руској царици Мајци, којим је укидала Дјевојачки Институт на Цетињу. Стара Краљица је писмо потписала а да у ствари није ни знала шта оно садржи. Уопште је Др. Војновић писао и депеше упућиване са Цетиња у Русију (март 1913), које су неки министри, незнајући француски, потписивали, а у којима су бивале и овакве фразе; „Русија је нас употребљавала свагда кад јој је потреба била; нашом се крвљу користила; нас је напуштала кад јој је у интерес ишло; Русија савезница Аустрије, ит. д.".

Тражио сам да се Г. Војновић опозове из Лондона. По свом повратку, он је продужио дужност другог секретара краља Николе (први секретар био је Г. Милош Живковић). Као такав тражио је спочетка да присуствује министарским сједницама;