Nova Evropa

usmeno [vidi »Novu Evropu« od 21, septembra 1924), i svojom prepiskom sa Lujom Vojnovićem povodom ove stvari [vidi »Novu Evropu« od 11, decembra 1924), pa je ceo dogadjaj predstavio Još i mnogo ozbiljnije nego što bi se dalo zaključiti po samom kazivanju G. Dra, Hinkovića,

Sad, pošto je Mih, Ristić mrtav, dopušteno je izneti i ono što on, za svoga života, nije želeo da se iznosi u javnost, Tako je, naprimer, meni medju ostalim dovorio — u prisustvu dvaju zajedničkih prijatelja (G.G. Slobodana Jovanovića i Ivana · Meštrovića) —, da mu je tadašnji francuski poslanik u Rimu, G. Barer, u dva tri maha dolazio sa tvrdnjom, da su Dry, Lujo Vojnović i njegova žena Tinka nacijonalno i saveznički kompromitovani, pa vrlo uzbudjeno tražio, da on, Ristić, o tome izvesti Krf i Pariz (pok, Vesnića, pod čije se okrilje stavio bio tada · Vojnović), i preduzme korake da ih učini bezopasnim; a u · istom smislu posredovao je kod njega i tadašnji ruski poslanik u Rimu, Girs. Na ovo aludira pok. Ristić i u svojim odgovorima Vojnoviću; a u depešama na Krf i Pariz — koje je, pod brojem. i datumom zabeležio u svoje papire {vidi u »Novoj Evropi« X, 549) — ima pouzdano o svemu tome tačnih podataka {pa će ih Ministarstvo Inostranih Dela, na zahtev, staviti verovatno na uvid Sudu). | Kazivanje i pisanje pok, Ristića potvrdio je i upotplnio G. Danilo A, Živaljević, koji je tada kad se desila ona provala — godine 1917 — u Rimu bio komesar za srpske (jugoslovenske) izbeglice {vidi »Novu Evropu« od 21. septembra 1924), фе па Којеба nas je uputio sam pok, Ristić. G. Živaljević je, medjutim, još pre G, Dra, Hinkovića, iz' vlastite inicijative, pokrenuo bio ovu stvar, i u svom »Videlu« {za 21, aprila 1921) doneo belešku u kojoj spominje, u vezi s imenom Luja Vojnovića, »obijenu kasu austrijskog konzulata u Cirihu« {vidi »Novu Evropu« od 11, decembra 1924), On je i sad potvrdio iskaz pol. Ristića u celosti, i ispričao nam kako je tekla stvar, a sem toga uputio nas na šefa javne bezbednosti u Rimu za vreme Rata, G. Viljanija (Commendatore Vigliani), i na našeg počasnoS konzula u Rimu, G. Skotija (Commendatore Scotti), koji su bili posrednici izmedju talijanske Vlade, odnosno Šefa Redarstva u Rimu, i Poslanstva Srbije, odnosno Komesarijata za izbeglice u ono doba u Rimu. {Talijansko Ministarstvo Ino= stranih Dela nije moglo, naravno, u ovako »delikatnoj« stvari — de se radilo o zvaničnoj provali u tudj konzulat, i o 'kradji dokumenata, — obraćati se neposredno srpskom Poslanstvu.) Na naša pisma G.G. Viljaniju i Skotiju (preko Skotija), primili smo odgovore, o kojima ovde sada prvi put izveštavamo: G. Viljani, koji je medjutim, posle Rata, postao fašistički semator, odgovorio je, da bi on mogao progovoriti o

106