Nova Evropa

Franc Šnajder, inače trdovac iz Trsta, — prekinuo je bio već odmah s početka odnose sa vojnim atašeom pri bernskom poslanstvu (von Eimmem), koji se — kao viši u rangu smatrao šefom cele austrijske raine špijunaže u Švajcarskoj, pa su prešli bili iz Berna u Cirih, gde je prikomandovan konzulatu {von Maurig), Ali su se u to doba iselili bili već i iz konzulata, i — ostavši samo nominalno i donekle finansijski zavisni od Konzulata — otvorili su poseban marinski biro za špijunažu, u prostorijama jedne banke u »Mittlere Bahnhotstrasse« (glavna ulica u Cirihu, koja vodi sa željezničke stanice u sredinu varoši), sa ulazom iz »Hornergasse« i iz »Seidengasse«. Tu su se oni smestili, Majer i Šnajder, u nekoliko sobš na 1 katu, i odatle su radili svoj posao, koji je toliko glavobolje zadavao lalianskim vojnim i marinskim krugovima da su se, napokom — nakon katastrofe drednota »Leonardo da Vinči« —, odlučili na desperatan korak nasilnoč provaljivanja u ured i obijanja kase, da bi se dočepali spisa i spiskova koji bi im otkrili tajne tragove i planove koji su pretili uništenjem Italiji,

Treba se malo uživeti u ono doba, otprilike pre deset бофта i nešto više, i u one prilike u Italiji, 1. februara 1917 objavili su Nemci pooštreno delovanje svojih podmornica »U-boot Krieg«, A još od leta 1915, takoreći tek što je Italija ušla bila u rat na strani Antante (krajem maja 1915), počelo je potapanje talijanskih ratnih brodova, koje je strahom ispunjavalo srca vojnih krugova u Rimu i na frontu: 27, septembra 1915 potonuo je u more kod Brindizija, usled eksplozije baruta, velik pancerni brod »Benedetto Brin« ({13,400 ton4), a za mjim mnoge druge manje jedinice, da avgusta 1916 dodje red na sjajni, tek dogotovljeni drednot »Leonardo da Vinči« (22.380 liona), i decembra L g, na najbolji brod talijanske ratne flote »Regina Margherita« {13.400), sa kojim je potonulo 820 ljudi, Početkom 1917 (17, februara) propada u Šredozemmo More, pogodjen nemačkim torpedom, »Minas« (2854 tone), dok prevozi talijanske trupe u Solun; tom prilikom izgubiše živote u moru na 1000 vojnik4, i potonu mnogo municije i zlata, A 8. marta i, 69, pronese se glas o propasti drednota »G#ulio Cesare« [22,500 tonA), Strah i zebnja useliše se u sva talijanska srca, i raspoloženje za rat padalo je iz dana u dan, Uz to su išle druge velike neprilike i nedaće, Ponestaje municije, A s ugljenom stoji još gore. Pored sve strogosti ralne cenzure, »Corriere della sera« donosi alarmanine podatke o ovoj oskudici, i diže »očajnički 'krik« protivu mesposobnosti Vlade, beležeći kako u Italiji ima ugljena jedva još za mesec dana, što bečka »Nova slobodna presa« prenosi, naravno, sa naročitim zadovoljstvom [dopis iz Lugana, od 6. februara 1917). Polako ponestaje već i hleba.., A 2, februara 1917, vojne

111