Nova Evropa

je dobro učinio što se je, još onako u groznici, disao iz postelje da spasava glave svojih saradnik4 u Italiji. Ali je za mnoge već bilo prekasno. Zvanični »II Giornale d'iltalia«, odgovarajući na belešku »Berliner Tagblatt«-a — koji očigledno nije u neđoumici ko je priredio provalu u »fiHjalu« austrijskog ciriškog Konzulata, s pomoću najmodernijeg provalničkog orudja, i kome su trebali dokumenti i spiskovi iz kase austrijskos Konzulata — otkriva nam novost, da je u Ankoni već podignut proces protivu izvesnih učesnika u radu G. G. Majera i Šnajdera u Cirihu, pa da je jedan špijun {»la spia Larese«) već i streljan, zato što je imao nameru da digne u zrak fabriku čelika u Terni, i tome slično. »Corriere della sera« donosi ovu polemiku već u svome broju od 12, marta 1917, pod naslovom »II furto al Consolato austriaco di Zurigo, e lo spionaggio e gli attentati m dltalia«, Pok, Mih, Ristić, dalkle, sećao se dobro kad je rekao, da se o ovoj aferi u Rimu u ono doba »najako govorilo«, jer vojne i civime vlasti nisu čekale da sva lica sa spiskova na= · djenih pri Marinskom MBirou dobiju aber od G. Šnajdera i iščeznu sa talijanskog tla.

Franc Šnajder tvrdi, doduše, da je om za vremena mesto imena lica i mesta zavodio u spiskove i akta cifre i slova, koje niko stran ne bi znao odgonenuti; ali ipak priznaje, »da je ono nekoliko imena što se zateklo u ranijim aktima bilo dovoljno da dotičnima donese bilo smrt od puščanog zrna bilo tešku tamnicu«, »Naprotiv«, kaže on dalje, » Talijani su naišli ı ma mnoge adrese svojih vlastitih kontra-špijunA, i na imena koja su ovi nama davali, da bismo im lakše verovali, Naravno da su to bila uvek imena sasvim drugih ljudi, koji sa špijunažom nisu imali nikakva posla, Mi, uostalom, nikad nismo ni nailazili na taj »lepalk«, Pri svem tom, iako је talijanska Vlada morala znati da su tu u pitanju njeni vlastiti ljudi, bivali su ovi hapšeni, budući da se nije moglo znati da li ovi ljudi ipak — primamljeni možda visokim nagradama — nisu što učinili na štetu talijanske države, Sicher ist sicher...« Medju onima koji su osudjeni na robiju, i to na 25 godin4, nalazio se, kaže Šnajder, i posinak jednog od komandujućih talijanskih Seneтаја; to su mu, kaže, saopštili — бофте 1920 — neki talijansici ОСЕ...

»ВИо је пекфегпо«, КаХхе даје Зпајдег, »Ча su iz nadjenih dokumenata naši neprijatelji saznali naše pripreme protivu пјhovih drednotša, i druge naše namere«. Ali nisu saznali, i prema tvrdjenju istoga Šnajdera — neće nikada mi saznati, Шаупе уштоушке пајуебеба 1 пајзшеНјеба родуша Кој је 12угбеп iz marinskoga biroa G. Majera u Cirihu: potapanja drednota »Leonardo da Vinči« u luci Taranta, A do toša je Talijanima toliko stalo, da su od Rata naovamo već u neko-

118