Nova Evropa

cio informazioni dello Stato Maggiore della Marina«), na čijem je čelu stajao tada današnji admiral Hugo Konc ({Conz), sa doglavnikom kapetanom Kaljijerom ({Cafiero) kao načelnikom 4, Odeljenja Generalštaba, u čiji je delokrug spadala špijunaža,

»Једпоба dana početkom januara 1917« — pripoveda Domeniko Falčetano {u gjenovskom »Corriere Mercantile« od 24, marta 1925, vid: i » II Secolo« od 25, marta i, 8, na str. 5: »Come fu organizzato il colpo al Consolato austriaco di Zurigčo«), »dok sam bio kvestorom {upravnik grada) Milana, dodje u moju kancelariju kapetan Kafijero, i zapita me — u ime svoda Ко· mamdanta Hugša Konca —, da li bih mogao naći ljude Кој bi bili zgodni da provale u austrijski Konzulat u Cirihu... Pre toga, preporučio sam ibio za obaveštajnu službu Generalnom Štabu neke ljude koji su nam učmili znatne usluge, Odgovorio зат. Карејапш Кабјети, да си se rado odazvati ovoj želji ako mi se izradi dozvola za to od strane mog komandanta Viljanija, koji je tada bio generalni direktor Javne Bezbednosti. Kapetan Kafijero mi izradi ovu dozvolu, i ja s njime utanačim tada sve što je potrebno... Pošljem u Livorno, Sde sam bio upravnikom pre Milana, jednog zvaničnika, da potraži Natala Papinija, jednog vešto? mehaničara, koša sam znao kao čoveka od akcije, i koji je + ranije več obio jednu kasu, ako se me varam u Luki, i da 6a dovede k meni u Milan u kancelariju. Papiniju izložim šta se od njeda traži...« Ali bolje da pustimo samog Papinija da priča kako je on ušao u ovu stvar {vidi »Corrlere della sera« od 27, marta 1925, i »II Secolo« od istos datuma): »Једпоба Чапа poruči mi činovnik u kvesturi — »il maresciallo maggiore della R, Guandia« — Antonije Ruso (Russo) da dodjem k njemu kući, u stan, na trgu S. Petra i S. Pavla br. 6; fu da nadjem u društvu nekih meni nepoznatih ljudi. On те · pozove u stranu, i reče mi, da u interesu zemlje treba da podjem u Cirih, ede bih imao, kao vešt mehaničar, da prodrem u austrijski Konzulat, leslo špijunaže protiv Italije, i da otvorim kasu u kojoj leže važni dokumenti, Malo sam зе Којеђао, ан me on nagovori, i ja pristanem, Onda me prikaza mepoznatim ljudima, od kojih je jedan bio zvaničnik policije Filingšeli, jedan advokat Bini, a trećeđa se više ne sećam, — Posle toša otišao sam u Milan, 6de sam se javio kvestoru Falčetanu, kojemu je bilo povereno da organizuje operaciju. On mi dade bliža obaveštenja, i lažan pasoš (na ime »Gino Gasparri«), i pošto sam se snabdeo potrebnim orudjem podjem u Cirih, zajedno s jednim drugim mehaničarem, s kojim sam trebao skupa izvesti posao, по koji se, poplašen od strahovite opasnosti kojoj smo išli ususret, vratio uskoro natrag. Ostavši sam, nisam se ni ја usudio da izvršim teško i opasno delo, nego sam se vratio u Milan, i ponovo se prijavio kvestoru Falčetanu...« Falčetano

120