Nova Evropa

e

кратских установа, и то усред грозота Рата, — Странка је хтела да дели власт и одговорност и са буржујским и другим социјалистичким странкама, Међутим оно што су теоријски резоновали и објашњавали вође и врхови Странке, то није било приступачко за масе. Сељаштво није могло да схвати, зашто Влада одуговлачи са аграрном реформом, зашто нема праве народне власти, ни горе у престоници ни доле у покрајинама и по срезовима, Они на врху су се трудили да задрже, зауставе, елементарно незадовољство Ратом и тежњу за земљом, која се има одмах разделити, Масе су се све више озловољавале и разбуктавале, приклањајући се бољшевицима, Ес-ери су се обраћали на државничку мудрост народа, који се све више подавао гласу вековне мржње и жеђи за осветом, и вери у могућност да из старинске монархијске баштине ускочи право уј слободну заједницу социјалне правде и благостања. Па када су бољшевици обећали све: мир, хлеб, слободу, социјализам, једнакост, срећу, и када су покушали да пресеку једним махом гордијев чвор свију противречности и проблема Руске Револуције, њихова револуцијонарна смелост и одлучност одговарала је вољи и расположењу маса, Зато сељаштво, које је још на изборима новембра 1917 послало у Конституанту знатну већину ес-ер5, није заштитило Конституанту, када су је бољшевици (јануара 1918) грубом силом растерали, Ес-ери су се показали као жирондисти Руске Револуције; они су имали веома смео социјалан и политички програм; али га нису хтели спроводити дивљачки, као што су то урадили бољшевици. Они су били умерени у методи и тактици, па су чували законитост и формалну демократију, одгађајући сва велика питања до Конституанте. У име чистих начела демократије и правде, они су звали сељаке да „почекају“ са земљом, војнике са ратом, раднике са зарадом, речју: они су рачунали са питомошћу и васпитањем, народа, с организацијом и „патријотизмом маса, т. ј. баш са свим оним што је овима у онај час недостајало,

И без формалне већине у Влади, ес-ери су, разуме се, имали у њој веома велик утицај; већ по томе, што је Председником Владе био ес-ер Керјенски. Али овај често није водио страначку политику, него чисто своју личну, Зато он није добијао од Странке ни одобрења, ни реалне помоћи. И

несамо то, него су често и начелне одлуке Владе — као например, офанзива против Немаца, јуна 1917, или завођење смртне казне на фронту (јулај — изазивале оштру критику

партијских установа, Чувши ово, масе нису могле да гаје нарочито поверење према Влади, коју су нападали сами одговорни чиниоци (уз безброј агитатора) једне од главних коалираних странака; и зато су оне остале равнодушне, када су бољшевици отерали Владу Керјенскога,

285