Nova Evropa

1927), i kako je sprovodila jedan deo зуоба programa {rad »graničnih olicira« prema Bosni, vidi »N, E,« od 11, septembra 1927), On se, nadajmo se, neće zaustaviti samo na ovim otkrićima, jer mladji naraštaji iz predratne Srbije, i još više gradjani iz ostale Jugoslavije, čekaju s nestrpljenjem da čuju jednom pravu istinu: ko su ti koji wu najviše ra„dili, i uradili, na stvaranju današnje države. ima oslobodjenju cele naše nacije, Ratni zabušanti, i razmefljivi junaci iz »duboke ratne pozadine« popeše nam se na vrh glave svakodnevnim prekorima i samohvalisanjem: »Dok smo se mi u ratu krvavili, vi ste pevali ode Francu Josifu«, i t, d,, i t, d,, Nažalost, i тпобт vojni i svelčilišni istoričari s istom se bezobzirnošću staraju da »istorijski« ozvaniče »zasluđe« nekih državnika i režimskih general, iako dobro maju da su te zasluge potpuno izmišljene i iz prstiju isisane, I ukoliko se više odmičemo od dogadjaja, utoliko se više i glasnije čuje dreka ovih razmetljivaca i falzifikatora istorije, Što je naročito za žaljenje, pravi borci i čestiti rodoljubi, koji znaju kako su stvari tekle i kako su se stvarali dogadjaji od 1903 do 1914 godine, ćutanjem i nemarnim sledanjem ramenš mesvesno pomažu falzifikatorima pri registrovanju neistine, Tako se samo i moglo desiti, da »zahvalna otadžbina«, pre navršenih deset codina od ujedinjenja i oslobodjenja, stavi zasluše vojvode Pulnika na isti stepen sa zaslugama Dimitrija Mihajlovića-»Vlaščeta«, Davida Simića, Pavla Bulića, i drugih, koji su verovatno bili dobri ljudi, ali koji nikad i ništa naročito nisu učinili za ovu zemlju, sem što su kao vidjeniji partizani umrli u izgnanstvu, Ako se ovo isto posmrtno pokolenje bude staralo i o izgradnji Jugoslovenskog Pamteona, u fu će se počasnu grobnicu, više nedo sigurno, sahraniti velik broj »velikanA4« za čija se imena zna u nanodu jedino po državnom šematizmu; a kao što je poznato, prve stranice toš opštedć zvaničnog registra kod nas su odavek zauzimali najzadrtiji partizani i пајуебе mlizice, Srećom, vrata Panteona ostaće nezazidana, pa će kroz njih poznija pokolenja moći i izbaciti napolje »velikane« koji mnikakim dobrom nisu zadužili svoj narod, a na njihova. mesta meti prave borce i mučenike iz naših ratova. Ovako izbacivanje i ponovno »razvrstavanje« pokojnika neće biti, uostalom, jugoslovenska originalnost, jer je taka smela i nužna istorijska odmazda imala već svoju primenu u Francuskoj, Ona će kod nas, verovatno, pogoditi više od jednog Miraboa, Samo, da bi kasniji naraštaji mogli biti što pravedniji, potrebno je da se čestiti Jugoslovemi, koji imaju šta da kažu, »za vremena« odazovu pozivu na saradnju, da se iznesu zasluge i čestiti rad za opšte dobro nesamo članova Crne Ruke, već uopšte svih

330