Nova Evropa

истиче, како је Светозар Прибићевић са друговима изишао из Демократске Странке, зато што ова фаворизује Радића, па да се је затим удружио са радикалима, али су га ови одбацили направивши коалицију са Радићем; а овде ће сад стајати, да су Самостални Демократи у тесној коалицији са Радићем, и заједно у најжешћој опозицији према радикалима. И т, д. Не, шта ће да мисли, него како ће ту уопште да се разазна човек са Запада!7... А никада несталност и могућност промене у идућем часу, за ових осам година, није била већа него што је данас, под овим садашњим режимом. Додуше, и ова влада, као и све раније, тврди: да је она зато и дошла, да среди прилике, и да заведе сталност; имали бисмо јој дакле веровати на реч, да сталност почиње с њеним наименовањем. Само, нажалост, предуслови за њен опстанак већ је утерују у лаж, све да је и не демантује сваки дан и сат њена трајања, и сваки њен важнији акт, Без извесног најпримитивнијег реда, и без неких најелементарнијих претпоставака, не може се водити ни политика, ма људи били рођени политичари; неке узрочне везе морало би тек бити између шефа једног ресора и самог ресора7 А нека нам ко каже где је та веза, например, између Г. Влајка Коцића, адвоката, и Министарства, Пошта и Телеграфа; или — да нам се не каже да смо сувише

анти-радикални —- између Г. Илије Шуменковића, бившег чиновника Министарства Иностраних Дела, и Министарства Шума и Руда, — осим можда у подударању трију првих слова

с презименом Господина Министра! Да о органским везама између ловачког менталитета Г. Веље Вукићевића и Председништва Владе и не говоримо!.,.

Кад овако стоје код нас ствари, намеће се питање, да ли има уопште смисла расправљати о уређењу државе, о основама и методама — модерним и застарелим — тога уређења. Да ли нису тек пусте речи „централизам“ и „федерализам“ и „савез држава“ и „државни савез" онде где још нема најосвовнијих увета за заједнички и друштвен живот: једнакости и равноправности, и слободе мишљења 2 Да ли је дошло време укрштању начелних мачева док се не доврши битка између „повлашћених" и „подвлашћених", што рекао Љуба Давидовић 7 Кад нема људи у Београду и Србији, да увиде да грађани исте земље, под демократским Уставом, не могу бити порезивани на два начина, на више и на мање, и да се не може вечито само говорити о изједначељњу пореза, већ да се то изједначење мора једном и извести, онда је стварање „пречанског фронта“ неминовно и нико га не може задржати, и онда је „пречански фронт“ једно еминентно политичко питање, маколико се и саме те помисли плашили теоретичари о потреби вечног одржања радикала на власти. Све што се данас дешава, док се ова основна питања не уреде и не рашчисте,

371